Da li postoji gej književnost i gej kreativnost u Srbiji?

Da li postoji gej kreativnost i gej književnost i šta ih kao takve određuje, raspravljalo se sinoć na debati udruženja "Krokodil", povodom Nedelje ponosa. Ako je autor gej, jesu li i sve njegove knjige, ili samo homoseksualna tematika čini gej delo?

U Srbiji gej književnosti još nema, iz prostog razloga što sam termin još nije zaživeo u teoriji književnosti. Ipak, u tom pravcu se ide, donekle su se saglasili učesnici debate.

Preporučujemo

Noviteti na "Paradi ponosa" u Beogradu: Trasa nikad duža, prvi put će biti noćne žurke na otvorenom

Postoji li gej književnost? Foto: Vesna Lalić

- Donedavno homoseksualna tema bila je tabu u našoj umetnosti. Onda je Stevan Filipović u "Pored mene" taj tabu namerno razvio, jer je kao ključnu scenu svog filma stavio poljubac dva muškarca. Oni su sportisti, te imamo prikazana dva mlada muška tela, san svih devojaka, i odjedanput oni su zaljubljeni jedan u drugog. U tom vizuelnom smislu otišlo se korak dalje od onog što je Dragojević uradio u "Paradi", gde je sve imalo karikaturalni aspekt. Moguće da je u pitanju generacijski jaz - smatra Tatjana Rosić, teoretičarka književnosti.

Ona ističe da su homoseksualne scene u našoj književnosti uglavnom bile ili eksperimentalne, ili epizodne, ili i jedno i drugo.

Vladimir Arsenijević i Tatjana Rosić Foto: Vesna Lalić

- David Albahari ima nekoliko priča koje se bave tom temom, ali one su uvek nedovoljno jasno obrađene. Njegov roman "Brat" je, što se naše književnosti tiče, najozbiljniji domet po pitanju gej i transrodne književnosti, no taj roman nikada nije tako predstavljen. Tu se radi o dvostrukom ubistvu transrodne osobe u Zemunu. Svi su se kritičari bavili pričom u priči, ali ni pomena nije bilo o tome šta je zapravo sadržaj romana. Čak i kada su samog Albaharija pitali da li je svestan da njegova tema korespondira sa Nedeljom ponosa, on se ogradio - ističe Rosić.

Izdavač Ivan Bevc smatra da ograda od gej književnosti može da se vidi već na koricama knjiga.

Ivan Bevc Foto: Vesna Lalić

- Nedavno je u Srbiji objavljena knjiga jedne mlade autorke. Već u prvoj rečenici jasno je da se radi o dve devojke koje su bile u burnoj vezi, ali su raskinule i ostale prijateljice. Jedna od njih se potom zaljubljuje u muškarca, ali sasvim je jasno da su bile par. No, kada je knjiga prevedena i objavljena, u opisu knjige, na samim koricama se ta veza uopšte ne pominje. Njihov odnos opisan je kao "jedno lepo žensko prijateljstvo". Shvatio sam da je izdavaču bilo neprijatno da to stavi na korice, da ne bi odbio jedan deo strejt čitalaca - rekao je Bevc.

LEZBIJSKA KNJIŽEVNOST NA TLU BIVŠE JUGOSLAVIJE

Pokušaja da se termin gej književnost uvede u teoriju bilo je i kod nas.

- U antologiji "Pristojan život", koju je priredila Dragoslava Barzut, ne insistira se na gej, već na lezbijskoj književnosti, čiji ozbiljan korpus postoji na srpsko-hrvatsko-bosanskom jeziku. Barzut pokušava da odredi šta bi to bila lezbijska književnost, a moje je mišljenje da će takvi i slični napori u budućnosti da se nastave - objašnjava Rosić.

isti su tema i fokus Foto: Vesna Lalić

Među brojnim pričama ona uočava jednu sličnost, koja joj smeta.

-  Šta je problem sa tim pričama? Sve su napisane u prvom licu. Sve su izrazito autobiografske. Kada čitate 20 ispovesti koje sve liče jedna na drugu, onda shvatate da mora još da se radi na tome. Još uvek ne postoji gej književnost kod nas, ali smo na putu da se stvori - smatra Rosić.

Autorka Marija Knežević smatra da takve kategorije ne treba da budu u prvom planu.

Marija Knežević Foto: Vesna Lalić

- Lično smatram da književnost treba pre svega da bude književnost, a ovog termina se iz teorije književnosti ne sećam. Nigde nisam pročitala da postoji gej književnost. To pitanje mene neminovno vraća na najbazičnije stvari - da li je "Orlando" Vridžinije Vulf gej književnost? Da li i druge romane iste autorke treba da tako ocenimo? Lično ne osećam potrebu da kada naletim na dobru knjigu postavljam to pitanje - rekla je autorka.

VIDEO: Održana parada ponosa "Matičarka - ponosno"

(Dunja Savanović/d.savanovic@telegraf.rs)