Mari Šuinar dobitnica Nagrade "Jovan Ćirilov"

Ono što čini rukopis Mari Šuinar posve posebnim, jeste visok nivo estetskog savršenstva i snažna dinamika. Ona je koreograf koji vaja složene igračke figure, predivne posebnosti, u brilijantan, fantastičan teatar igre. Njen način da oživi složenu tajanstvenost renesansnog majstora, da prikaže raj i pakao isključivo upotrebom tela, njegove lepote i seksualnosti, je zadivljujuć i uzvišen. Njen osećaj za scensko vreme, je neverovatno precizan, gotovo instinktivan - navodi se između ostalog u saopštenju žirija.

Foto: Promo

Koreografkinja Mari Šuinar je izvršna i umetnička direktorka svoje trupe, osnivačica montrealskog Prix de la Danse, stalna saradnica Nacionalnog umetničkog centra Kanade i direktorka venecijanskog Bijenala igre. Njena kompanija uživa međunarodnu reputaciju, a ona je svoj profesionalni put započela 1978. godine, komadom "Kristalizacija". Na ovaj rad nadovezuje se tridestak solo komada, izvođenih na scenama u Kanadi i inostranstvu, uključujući dela "Mari crni pas" (1982), "S.T.A.B." (Prostor, vreme i šire, 1986) i "Popodne jednog fauna" (1987) – koja čine važno poglavlje istorije savremene igre. Kao solistkinja i koreograf, 1990. godine, Šuinarova osniva svoju trupu, koja beleži neverovatne serije gostovanja po svetu i koprodukcije sa renomiranim partnerima kao što su Bijenale u Veneciji, ImPulsTanz u Beču, pariski Theatre de la Ville, Fondacija Musica Per Roma, montrealski Place des Arts, Festival TransAmerik u Montrealu i Nacionalni centar umetnosti u Otavi.

Foto: Promo

Trupa se 2007. godine uselila u vlastitu zgradu, montrealski Prostor Mari Šuinar. Za ovu umetnicu, svaka kreacija je odiseja kroz istoriju čovečanstva koja izmiče linearnosti narativa. Intimna inteligencija tela, neiscrpna složenost njegove artikulacije i mutacije zadate konstrukcije, postignute su kroz formu. Ona se temeljno bavi svakim aspektom dela, od muzike do scenografije, rasvete, kostima i frizura, tako da svaki detalj sudeluje u jednoj celini, koristeći veliku snagu izazova. Priznati zbog svoje tehnike, svestranosti i performativnih sposobnosti, deset stalnih igrača kompanije, vladaju različitim tehnikama i iznose vrhunske zamisli ove umetnice na scenu.

Kompanija ima obiman repertoar: "Posvećenje proleća", "Prelid za popodne jednog fauna", "24 Šopenova prelida", "Svet umetnosti", "Etida br. 1", "Body Remix/Goldbergove varijacije", "Enri Mišo: Pokreti", "Meka Virtuoznost", "Još uvek vlažno", "Na ivici" i "Hijeronim Boš: vrt zemaljskih uživanja". Komad "Posvećenje proleća" izvođen je skoro 25 godina i postao pravi klasik savremene igre. Radovi Mari Šuinar se pojavljuju i na repertoaru baletskih kompanija kao što su Nacionalni balet Kanade, Balet Sao Paola, Balet Monte Karla, Geteborg balet, Balet Gulbenkijan, Kompanija Marte Grem... Godine 2009, Mari Šuinar se kao igračica vratila na scenu posle 20 godina odsustva, sa solo komadom “Jutarnje slave:) - (", a od 2012. godine nastupa u komadu "U Muzeju" – svojevrsnoj tročasovnoj solo instalaciji.

Foto: Promo

Autorka, dizajnerka scene i svetla, fotografkinja i filmska rediteljka, Šuinarova se može pohvaliti opusom koji sadrži brojne multimedijalne radove, muzičke spotove, zbirke pesama, foto-instalacije, izložbe... Bez obzira na sredstvo (scena, ekran, digital, štampa, itd), suština njenog rada je telo. Tokom godina, njena trupa je razvila posebnu tehniku igre, koju prenosi igračima u okviru radionica. Pravi ambasador kulture Kvebeka, Šuinarova je laureat brojnih nagrada i nosilac prestižnih titula u Kanadi i inostranstvu. Njeno ime je prisutno u ilustrovanom izdanju rečnika Le Petit Larousse (2010) i Le Robert (2011).

Uručenje nagrade „Jovan Ćirilov – za korak dalje“ planirano je u okviru 16. Beogradskog festivala igre, dok će njena nova postavka biti prikazana beogradskog publici 4. aprila, 2019. godine. Prethodni laureati ove nagrade su Jirži Kilijan, Šaron Ejal i Dimitris Papajoanu.

Foto: Promo

U okviru jubilarne edicije, pod sloganom Prestonica, najveći festival umetničke igre u regionu predstavio je publici 15 trupa iz sveta. Glavni program je počeo 15. marta, i doneo 24 nove koreografske postavke u izvođenju renomiranih kompanija baleta i savremene igre iz Izraela, Grčke, Holandije, Kine, Norveške, Australije, Velike Britanije, SAD, Danske, Poljske, Belgije, Nemačke, Italije i Kanade. U Beogradu je prikazano dvadeset celovečernjih programa, i to u Centru Sava, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Pozorištu Atelje 212, Operi Madlenianum, Pozorištu na Terazijama i u Beogradskom dramskom pozorištu, dok su u Novom Sadu prikazane dve predstave na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Izvođenje svojih koreografskih dela u Srbiji pratili su Dimitris Papajoanu, Noa Verthajm, Kristjan Ingimarson, Rafael Bonačela, Ina Kristel Johansen, Silvija Gribaudi, Ed Vub, Frank Šartije i Roj Asaf, što je fantastičan broj poznatih autora savremene igre na jednom festivalu.

Ovogodišnje izdanje Beogradskog festivala igre beleži preko 23.300 posetilaca, od kojih je 19.711 prisustvovalo glavnom program festivala, dok su paralelni programi privukli oko 3.600 učesnika i posetilaca. O programima je svakodnevno izveštavalo 124 akreditovana novinara, od kojih čak 38 iz inostranstva.

(Telegraf.rs/ PR)