Preruše se ili farbaju kosu, guraju plen u pantalone, nekada nestanu čitavi tomovi: Koje knjige Beograđani najviše kradu?

Kradljivci knjiga toliko su uzeli maha da su ujedinili i konkurentne knjižare. Već ustaljena lica redovnih neželjenih posetilaca, završavaju kao na poternici. Trgovci, otkrivaju nam na Studentskom trgu, čuvaju njihove slike sa nadzornih kamera i razmenjujuju ih sa kolegama drugih firmi.

- Pokušavaju da nas zavaraju tako što se preruše ili šatiraju kosu. Dolaze i u grupama i kao pojedinci - objašnjava momak koji radi u knjižari u centru prestonice oko godinu dana.

Preporučujemo

Prema iskustvima onih sa višegodišnjim stažom, ranije su narkomani grabili najbliže knjige vratima i bežali, što je i dalje aktuelno na sajmovima. Danas su metode većinom suptilnije da se ništa ne primeti do pregledanja kamera.

- Najlakše na policama prašinu ostavljaju zimi, jer se “mulja” sa kesama, torbama, rančevima, kaputima, pa tako nestaju i čitavi tomovi. Ulaze u grupicama po petoro, razdvoje se i iskoriste to što je nas manje. Koriste i gužve na velikim sniženjima. Grebu zujalice ili cepaju korice. Nije retkost ni da su raspoloženi za razgovor sa nama i grebu dok pričamo - navode prodavci.

Momak je ušao u knjižaru, i pitao imaju li "Znakove pored puta", a ostalo je istorija

U neverici ostaju jer nisu retki ni slučajevi da neko pokuša da iskoristi ili lažira invaliditet.

- Jednom prilikom gospodin na štakama gurao je knjige u pantalone - prepričavaju u Knez Mihailovoj.

Naslove domaćih autora i lopovi "čiste" sa polica Foto: Telegraf

Uhvativši ih u grebanju zujalica ili sa punim torbama, najčešće ih ljubazno zamole da im pokažu sadržaj i sve se završi bez problema.

- Kada posumnjamo da se nešto dešava vrlo su smireni, kao da se ne brinu da će biti uhvaćeni. Retko se neko izvini, najčešće prosto vrate knjigu i ćutke izađu, bez mnogo izgovora. Poneko je pokušavao sa izgovorom da se alarm upalio zbog garderobe. Ni tad nemaju taj osećaj stida, kao da se ništa nije dogodilo - kaže jedna od prodavačica.

TOP LISTA KRADLJIVACA

Platonova dela, “Istorija umetnosti” Entonija Jansona i “Budimo ljudi: Život i reč Patrijarha Pavla” Jovana Janjića, prva su mesta na večitoj top listi lopova uz aktuelne naslove o Beogradu. Tako je u 2017. godini ubedljivo na prvom mestu bio “Beograd večiti grad” i “Sto senki nad Beogradom” Aleksandra Diklića.

Kradljivci preprodavci se vode sledećim kriterijumima: cena, sigurna prodaja klasika i "prvo što dohvate", ali podosta je i ljubitelja pisane reči kojima su dragocene, ali ne mogu da ih priušte.

- Veoma učestale krađe, meni nejasne, jesu one jeftinije monografije, poput "Moj ne tako savršen život" Sofi Kinsele. Knjige iz skuplje kategorije završe kod uličnih prodavaca, iz filozofije pogotovu. Za dela Platona, recimo, znam da je to slučaj. Mahom nestaju i udžbenici na engleskom jeziku - priča Milanka iz knjižare u Knez Mihailovoj ulici. Kako kaže, kada sutradan kroz osvanu na ulici pa i prekoputa same knjižare sveže ukradeni naslovi može samo da razvuče kiseli osmeh.

Svoju (neželjenu) popularnost izgubile su knjige Jelene Bačić Alimpić, koje su u jednom periodu bile su veoma atraktivne,  a s vremena na vreme pokoja knjiga Mirjane Bobić Mosilović i Vuka Draškovića “odleprša”.

Romani Čarlsa Bukovskog u Sjedinjenim Američkim Državama “najdraži” su kradljivicima. Više od dve decenije prošlo je od njegove smrti, ali i dalje je ubedljivi sa u bici sa aktuelnim hit naslovima.

(Telegraf.rs/M. Ro.)