Nekoliko mučnih fotografija srpske i hrvatske nejači koja beži od ustaša, nacista, italijanskih fašista i četnika (FOTO)

Srpska dečica iz Bosne na položaju 3. udarne divizije NOVJ, marta 1943. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Tokom poslednjih nekoliko vekova, značaj religije u unutrašnjem životu ljudi širom Evrope, pa i sveta, neprestano je slabio. Vera je, jednostavno, bila u opadanju. Ljudi su se i dalje držali njenih spoljnih manifestacija, ali na psihološkom planu ona više nije bila onoliko značajna koliko je bila u srednjem veku. Nastao je vakuum u društvu, i nešto je taj vakuum moralo da ispuni.

Preporučujemo

Tako su nastale ideologije, neke jasno određene, a neke potpuno neodređene, neke nepodložne subjektivnom doživljaju, a neke tome izuzetno podložne. Primer prve svakako bi mogao biti komunizam, koji je u dobroj meri determinisan „kanonima“ svojih „apostola“ poput Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina, Tita, Maoa, Pola Pota i drugih. Šta se desi kada neko za božanstvo proglasi utopijsku zamisao ostvarivu u dalekoj budućnosti — videli smo iz krvavih podruma NKVD-a i sovjetskih gulaga, ali i iz „lijevih skretanja“ jugoslovenskih komunista tokom 1941-1942. godine, kao i iz obračuna sa političkim neistomišljenicima nakon rata.

Primer druge mogao bi biti nacionalizam, koji se javljao u raznim oblicima (neki su imali i svoje „kanone“, poput fašizma i nacizma), ali koji je prečesto bio (a i danas jeste) zabašuren religijom kojoj konkretni narod pripada, koja je tako postajala nacionalna religija sa nacionalnom svrhom (u našem slučaju, to je ono kada neko o Srpskoj pravoslavnoj crkvi kaže, da je najvažnije što je „sačuvala identitet srpskog naroda tokom turskog ropstva“, o čemu bi moglo da se polemiše), a sam Bog — nacionalni Bog, iako je Bog sam po sebi Gospod celog čovečanstva.

Iz naše subjektivne, sprske i pravoslavne perspektive, bilo bi istinito reći da je najprimitivnije ogrtanje nacionalizma religijom, najprimitivniji vid pravdanja nacionalističkih zločina verom i Bogom — ideologija ustaškog pokreta. Da li je to objektivno istinito, nije sad ni važno, jer relativni položaj tzv. NDH u odnosu na ostale slične režime ne igra ama baš nikakvu ulogu u prirodi ili broju njihovih zločina prema Srbima, Jevrejima, Romima, i hrvatskim komunistima.

Šta se desi kada se neko pozove na Boga i veru da bi progonio, mučio i klao pripadnike drugih nacionalnosti, znamo i bez priloženih fotografija. Ali, ove fotografije su snažne i treba ih izdvojiti.

Srpski narod u zbegu pred ustašama u Bosni juna 1942. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Izbeglice u Hercegovini za vreme Bitke na Neretvi marta 1943. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Srpski narod se povlači pred neprijateljem preko Vranog kamena za Bilogoru. Slavonija, oktobar 1943. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Srpski narod sa Kozare u Daruvaru, verovatno u ustaškom logoru, juna 1942. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Hrvatski narod iz Splita u zbegu na Visu, sprema se za ukrcavanje na brodove koji će ga prebaciti u Bari, decembra 1943. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Zbeg u logoru El Šat u Egiptu 1944. U jesen 1943. i početkom 1944. posle nemačke reokupacije bivše italijanske zone u Hrvatskoj i Sloveniji, nastali su brojni zbegovi u primorskim i priobalnim dalmatinskim područjima. Tako je početkom 1944. oko 30.000 žena, dece i ljudi, mahom Hrvata, prebačeno u logor El Šat u Egiptu. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

(Telegraf.rs)