Oproštajno pismo Sergeja Trifunovića Glogovcu: Zašto onog dana nisam sišao sa motora i zagrlio te? Ajde, ne patetiši, srešćemo se

Strasno koje su ovo velicine kakvi su ovo kvalitetni ljudi strasnoo .... Sada sam gledao ponovo nebesku udicu i vratio se u vreme u 99 kako je to bilo vreme strasno sta smo sve prolazili i posle toga nam odlaze svi glumci prijatelji rodjaci rodbina svii 😭😭😭😭 jako mi zako mi zao svih tih ljudi mladih zivota njihovih porodica najvise dece 😭😭😭😭 pocivaj u miru glogi

To su oni nenametljivi genijalci, koji osvoje vasa srca, a da nemate pojma kad i kako...samo u ovakvim trenucima shvatite da su odavno tu, u vasem srcu. I da njihov odlazak boli. Istinski boli.

Eto kakav čovek je Nebojša bio... Takav da je čak i ovaj Sergej uspeo da me pozitivno iznenadi pišući o njemu...

Otisao je jedan bard Srpskog glumista, takav se jednom u 100 godina radja! Sergeja postujem zbog glume i dobrih dela koje cini, I nek pokusa da se jos vise ugleda na svog drugara koji vise nije da nama. Sergej je velicina, kapa dole ali Glogi je bio VRH! Slava mu!

Zaplače svaki put kad čitam neki tekst posvećen njemu

Ovaj je odavno prezubcio.

Nastavi sa pricom, ne prekidaj pisanje...

Na sve sto si se zadnjih mjeseci izglupirao, izblamirao i iz nepristorio, ovo je jedino sto se moze procitati a da je tvoja misao, a da nije glupo.

Bravo Trifune, odlican opis i jedinstveni dozivljaj. Sto se kaze iz duse i srca, iskreno. Bravo. 👍

Drugari jesu bili ali je razlika madju njima neopisiva.

To je to, respekt.

Treba bi napisati neku knjigu imas stofa.

Ovaj lupeta često, al ovo je nešto drugo. Treba da si ponosan što si ga poznavao. Trebao si sići sa tog motora. Trebao si ga zagrliti. Sledeći put siđi, jer ćeš na neki način i Nebojšu zagrliti... Nadam se da mu je lepo među zvezdama...