Oproštajno pismo Sergeja Trifunovića Glogovcu: Zašto onog dana nisam sišao sa motora i zagrlio te? Ajde, ne patetiši, srešćemo se
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Vuk
Strasno koje su ovo velicine kakvi su ovo kvalitetni ljudi strasnoo .... Sada sam gledao ponovo nebesku udicu i vratio se u vreme u 99 kako je to bilo vreme strasno sta smo sve prolazili i posle toga nam odlaze svi glumci prijatelji rodjaci rodbina svii 😭😭😭😭 jako mi zako mi zao svih tih ljudi mladih zivota njihovih porodica najvise dece 😭😭😭😭 pocivaj u miru glogi
Sidarta
To su oni nenametljivi genijalci, koji osvoje vasa srca, a da nemate pojma kad i kako...samo u ovakvim trenucima shvatite da su odavno tu, u vasem srcu. I da njihov odlazak boli. Istinski boli.
Veljko
Eto kakav čovek je Nebojša bio... Takav da je čak i ovaj Sergej uspeo da me pozitivno iznenadi pišući o njemu...