Ed Vub, koreograf: Barokna dekadencija, "Opasne veze" i Kjubrik kao inspiracija
Ed Vub, umetnički direktor Skapino baleta iz Roterdama, jedan je od najsvestranijih holandskih koreografa.
Njegova najnovija produkcija "Skala" (2017), inspirisana baroknim periodom i filmom "Opasne veze" biće prikazana u okviru 15. Beogradskog festivala igre, i to 29. marta, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Posle ogromnog uspeha sa predstavom "Biser", koja je koreografa uvela u korišćenje barokne muzike, ovo je nova produkcija koja je unapred osigurala svoje mesto na svetskim scenama i festivalima.
- Kako ste odlučili da stvarate koreografije na baroknu muziku?
Pre svega, ja volim baroknu muziku, njen kvalitet je visok, a nalazim i da je dosta toga u njoj savremeno. Takođe, mislim da barokni period u istoriji poseduje mnoge kontrastne elemenate: na jedan način je bio bogat umetnošću, muzikom, skulpturom, slikarsvom, odećom, a u isto vreme bilo je mnogo siromaštva. To je period u kome nije bilo srednje klase, pa je pod glomaznom lepotom često bilo gladi i loše higijene. Smatrao sam ovaj kontrast između bogatih i siromašnih, lepote i propadanja, veoma zanimljivim.
- Vaše produkcije su uvek uspešne, i dugo traju. Kako ste uspeli da predstave učinite savremenim prepoznatljivim?
Moji komadi na prvi pogled izgledaju narativno, ali zapravo nisu. U slučaju poslednjih produkcija, istražio sam dobro istorijske elemente o baroku, od igara koje su se tada igrale do kostima, odnosno odeće koja se nosila. Ali svakako sam ih osavremenio, jer je izvorna igra bila veoma spora, pa sam je ubrzao i dodao mnogo novih elemenata. Takođe, kostimi: izgledaju istorijski, ali su zapravo kostimi fantastike. Čak i muzika je veoma važna: zapravo, Vivaldi nikada nije napravio muziku za igru, ali njegova muzika je posve tancovalna, bogata i živa. Takođe, arije koje koristim iz opere su veoma lepe, pune emocija, tako da se ljudi mogu povezati sa njima. Bio sam inspirisan nekim poznatim filmovima, poput filma "Opasne veze" sa Mišel Fajfer i Džonom Malkovičem. Ovaj film dosta govori o perverznosti, analizirajući ljude. Plemići su bili veoma bogati, ali im je bilo dosadno, imali su višak vremena za uživanje i druženje. U to vreme bilo je i puno zavisti. Još jedan film koji mi je bio inspirativan za atmosferu, bio je "Beri Lindon" Stenlija Kjubrika.
- Šta podrazumevate pod tom posebnom atmosferom u predstavi umetničke igre?
Sve je vrlo sablasno, kao da uvek postoji nešto tajno i nešto ispod površine. Muškarci su kroz barok bili veoma ženstveni, trošili su mnogo vremena na perike i odeću. Pokušao sam da otkrijem svu trulež ove dekadencije.
- Kako birate svoje igrače?
Ne smeju izgledati isto, visoki, niski ... Volim različite igrače i različite ličnosti. Kada stvaram, moram biti blizu njih, u vezi sa njima… Moramo sarađivati. Za to su potrebne inteligentne osobe i izgrađene ličnosti. Mi radimo zajedno, u projektu kreacije kome svi podjednako doprinose.
- Koji je Vaš omiljeni komad?
Uvek je najdraži onaj poslednji. To je sada "Skala". Ali radio sam jedan i pre par godina, to je bio komad "Crna mačka", o Parizu i tom čuvenom kafeu. Sa potpuno drugačijom muzikom i atmosferom od ove u kojoj se sada krećem.
- Čini se da muzika igra veoma važnu ulogu u vašem kreativnom procesu.
Da, ja sam vrlo povezan sa muzikom. Ali onda moram da uhvatim u koštac sa temom i konceptom. Za mene nije važna priča, već potreba da poznajem ljude, gde su, i u kakvim su okolnostima odrastali, živeli…
- U kom pravcu želite nadalje da se krećete sa svojom kompanijom?
Sada sam veoma zainteresovan za cirkuske umetnike. Sarađivao sam već sa njima u okviru proslave 70 godina od osnovanja Skapino baleta, imali smo veliki performas u izvođenju cirkuskih umetnika. Volim žonglere. Zanimljivo je i izazovno kada dobro pomešate umetnost, sa cirkusom i zabavom. Radio sam i jedan komad inspirisan iluzionistom Hudinijem…
- Dolazite u Beograd?
Da. To je drugi put da je moja kompanija pozvana na veliki i značajan Beogradski festival igre. Zahvalan sam na toj prilici da se predstavimo.
(Telegraf.rs/ PR)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.