U školama će se igrati kolo, a sledeće godine se uvodi i pevanje uz gusle

Upis srpske narodne igre kolo na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva je izvanredna vest i treba da posluži kako podsticaj za negovanje srpske baštine, izjavio je danas ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Srpsko kolo na Uneskovoj listi (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Vukosavljević je izrazio uverenje da će se i pevanje uz gusle naći na toj listi naredne godine.

- Mi smo pokazali da Srbija ima šta da ponudi svetskoj kulturnoj mapi, ta stvar je obarujuća za našu etnomuzikološku baštinu i treba da posluži kao ohrabrenje i podsticaj za dalje negovanje i čuvanje naših baština u svim aspektima, naročito etnomuzikološkoj oblasti - rekao je Vukosavljević za Pink.

Prema njegovim rečima, upis kola na Uneskovu listu je ohrabrenje i za amaterizam, brojna kulturno-umetnička društva i sve one koji se trude da čuvaju sprsku kulturnu tradiciju.

Vukosavljević je najavio da će Ministarstvo kulture, u saradnji sa srpskim ustanovama, pojedinicima i stručnjacima, nastaviti da se bavi zaštititom i promocijom srpske kulturne baštine koja je, naglasio je, izuzetno dragocena, bogata i važna za kulturni opstanak i identitet Srbije.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Na pitanje da li će se Crnogorci naljutiti zbog toga što Srbija planira da na Uneskovu listu uvrsti i pevanje uz gusle, Vukosavljević je napomenuo da je pevanje uz gusle bitna osobenost sprske kulturne tradiicije.

- To što je došlo do nekih političkih podela, to nije naš problem. Pevanje uz gusle je, takođe, deo identitetskog pevanja par ekselans. Tu činjenicu je još pre 200 godina na evropsku i svetsku kulturnu trpezu izneo Vuk Karadžić, a naše pevanje uz gusle i pesme koje se pevaju uz gusle su zaprepastile tadašnju kulturnu Evropu - Getea, braću Grim i druge - podsetio je Vukosavljević.

Prema tome, naglasio je, pevanje uz gusle pripada bitnim obeležjima srpskog naroda i srpske kulturne istorije.

Ministar je dodao da se i druge zemlje u regionu aktivno trude da stave različite stvari na Uneskovu listu, a za neke od njih Srbija smatra da možda pripadaju delu njenog kulturnog prostora.

- Ali takav je ovaj svet - navodi Vukosavljević i dodaje da je na Srbiji da čini najbolje što može za svoju kulturu.

Šopske igre, kolo, narodno kolo. Foto: Wikimedia Commons/Petar Milošević

On je najavio da će Ministarstvo kulture ubuduće ohrabrivati srpske nadležne komisije da prave malo brže i energičnije nominacione dosijee.

- Posle slave, sada kola, a verujem da će pevanje uz gusle biti sledeće godine, mi imamo dosta stvari koje zaslužuju da se nađu na toj listi. Mislim da uz dodatnu agilnost, dodatne napore i entuzijazam, možemo da srpsku kulturu promovišemo i preko Unesko i na druge načine kako to rade i druge zemlje - rekao je Vukosavljević.

Istovremeno je podsetio da je zajedno sa ministrom za zaštitu životne sredine Goranom Trivanom pokušao da jednom akcijom da prvi implus principima obnove i zaštite amaterizma u Srbiji.

- Stotine kulturno-umetničkih društava deluje u našim selima, varošima i gradovima, u ranijim epohama oni su imali jaku pomoć države i lokalne zajednice u finansijskkom smislu, ali je 1990-ih to počelo da zamire. Sada nije u blistavom stanju, ali klubovi pokazuju veliku vitalnost - rekao je Vukosavljević.

Kako je dodao, tu vitalnost država mora da nagradi određenim merama finansijske zaštite i pomoći.

Foto: Telegraf

On i Trivan, naglasio je, smatraju da je važno da svaka mlada osoba provodi veći deo slobodnog vremena baveći se amaterizmom, kulturnim aktivnostima i sportom i da se one odvoje od "kladionica, kafeterija i bemislenog provođenja vremena".

- Država je tu da ohrabri one stvari za koje misli da su dobre i vredne u više kulturoloških i drugih dimenzija - rekao je Vukosavljević.

Ministar je naglasio da načini na koje narodi igraju i pevaju, pokazuju dosta od njihovog temperamenta, kulturnih obrazaca i pogleda na svet i život, te je ukazao da kolo izražava duh srpskog naroda kroz zajedništvo, sabornost, raspevanost i razigranost, često uprkos teškim trenucima.

- Kolo je izraz životnog optimizma i elena i zbog toga je bitan deo našeg kulturnog identiteta - rekao je Vukosavljević.

Najavio je i da će Srbija nastojati da kroz kulturne centre u inostranstvu, koje će otvarati, kao što je centar u Pekingu u februaru, promoviše svoje nasleđe kako bi se s njim upoznala svetska javnost.

Foto:http: mojahercegovina.com

Direktor ansambla "Kolo" Vladimir Dekić rekao je da je u Uneksovu listu upisano kolo u tri, odnosno kolo u šest koraka i istakao da popularnost kola ne janjava, iako se manje provlači kroz obrazovni sistem nego ranije.

V.d direktora Etnografskog muzeja Tijana Čolak Antić Popović rekla je da se kolo vraća u škole, odnosno da je od ove godine ušlo kao nastavna jedinica iz predmeta muzičko i fizičko vaspitanje.

On se saglasila da je kolo u prošlosti značilo mnogo više i da je bilo neizostavni deo svakodnevnog života.

(Telegraf.rs/Tanjug)