Slobodan Trkulja uoči koncerta u Sava centru: Biće to jedna ogromna energetska bomba!

Slobodan Trkulja - začetnik novog prepoznatljivog zvuka, multitalenat koji na neobičan način kombinuje čak 15 različitih instrumenata, kompozitor i pevač specifičnog vokala i ekscentrične frizure, proslaviće 20 godina postojanja sa svojim orkestrom Balkanopolis 25. novembra u Sava centru.

Koncert za 20 godina postojanja: Slobodan Trkulja krajem novembra u Sava centru

Preporučujemo

U intervjuu za Telegraf on otkriva zbog čega je muzika kraljica umetnosti, kako funkcioniše muzički mozak, zašto je posle školovanja u Holandiji odlučio da porodicu usidri daleko od gradske pompe u zemlji u kojoj je rođen, ali i čemu uči svoju decu, sebe i publiku.

• Poznato je da svoju muziku ne voliš da klasifikuješ, ipak stil i pravac kome pripadaš nazivaju Modernom tradicijom Balkana. Šta su za tebe tačno tradicija i Balkan u muzičkom smislu?

Moja inspiracija i jezik moje muzike, deo mog bića i identiteta. Boja kojom je obojen moj svet mašte i boja zvuka koji stvaram.

Foto: Promo/Balkanopolis

• Kao neko ko je samouk, kako si uspeo da usavršiš sviranje na 15 različitih instrumenata? Koji je bio najteži za savladavanje? Koji od njih najčešće koristiš? Koliko su pojedinačno članstvo u KUD Sonja Marinković i kasnije muzičko školovanje na Amsterdamskom džez konzervatorijumu uticali na odabir instrumenata i način na koji ih kombinuješ?

Entuzijazmom kojim sam hranio motivaciju da vežbam. Vežbu nisam doživljavao kao obavezu, već kao priliku da provedem vreme otkrivajući muziku. Kad ti je učenje igra u kojoj uživaš, nebo je granica. Svaki instrument ima neku zavrzlamu oko koje moraš mnogo da se trudiš, ali sve je to deo šarma sviranja. Gajde su mi u poslednje vreme postale opet dominantne po broju pesama, možda tik iza vokala.

Foto: Telegraf

Ono što je zajedničko za folklor i džez akademiju gde sam magistrirao je da obe institucije promovišu slobodu sviranja i obe su direktno povezane sa razvojem tradicionalne muzike koja je dovela do njihovog današnjeg oblika.

• U svoj muzički izražaj uveo si i tradicionalni napev i vizantijsko crkveno pojanje, a tvoj glas ubrzo su nazvali "jednim od muških najlepših glasova Balkana". Kada te slušam deluje kao da nema mesta grešci. Koliko je zaista teško? Koliko vremena vežbaš, koliko ti pomaže to što si pre svega muzičar?

Mnogo mi pomaže, jer onog momenta kada sam svoj glas počeo da tretiram kao instrument, stvari su legle na svoje mesto. Nisam se osećao mnogo udobno u ulozi “pevača” ali biti čovek koji koristi glas kao instrument - to može. Melodije mogu da pevam kao što bih svirao neki instrument, da vokalno imitiram tehniku sviranja. Glas kao takav je savršen instrument, nema mu ravnog.

Foto: Promo

Iskreno, teže mi je da ti odgovorim koliko je teško pevati ovim stilom nego da ga pevam (smeh). Koristim boju i melizme tradicije, ali na svoj način. Ne kao originalni narodni umetnici, poput Svetlane Spajić ili Svetlane Stević. Ja sam čovek koji koristi taj zvuk i daje mu svoj umetnički izraz.

• Gde pronalaziš inspiraciju za komponovanje?

U životu, događajima i ljudima, izmišljenim pričama, mora postojati lični dodir da bih mogao da napišem pesmu. Mnoge pesme koje sam napisao su ustvari autobiografske.

• Svirao si sam na sceni, pravio koncerte sa Metropol orcestra koji broji preko 100 muzičara, pravio si performanse za bebe i malu decu... U kojoj ulozi najviše uživaš, odnosno na kojoj sceni se najbolje osećas? Da li ti je važno ko te sluša?

Sve je to muzika za ljude, velike i male. Muzika oblikuje čoveka iznutra kada se njoj izloži. Samo je pitanje energije koju ta muzika nosi, a energija koju ja volim je ona koja “oradosti” čoveka, inspiriše ga i pokreće, koja briše granice vremena i prostora i ostavlja samo osećaj totalnog ispunjenja. To je cilj. Zvučna sredstva su različita za bebe i decu i odrasle, ali je suština ista. Probuditi Božansko u svakom čoveku.

Foto: Telegraf

• Kako tačno funkcioniše muzički mozak :)? Da li možeš da čujes pesmu tako da ne brojiš taktove, razmisaljaš o instrumentima koje bi ti dodao itd., odnosno da li se potpuno prepustiš muzici i kojoj?

Da, imam prirodan osećaj za broj taktova i formu, ne moram da brojim, čujem kompletne orkestarske deonice u glavi koje bih dodao u pesmu, i štaviše, vežbam često bez instrumenta u ruci. Pomeram prste po vazduhu i čujem u glavi tačno šta sviraju, tačan zvuk i boju instrumenta. Kako sam počinjao da sviram nove instrumente, neke sam prihvatao kao levoruk, a neke kao desnoruk. Zbog toga imam dve potpuno različite tehnike sviranja, hvat leva ruka gore - desna dole i obrnuto.

Kada sviramo, moje kolege iz Balkanopolisa i ja dišemo zajedno. Svi smo sjedinjeni u tom predivnom svetu zvuka.

• Posle Karlovačke gimnazije, otišao si u Amsterdam. Ipak, sa porodicom si rešio da ostaneš u Srbiji? Da li možeš da uporediš ta dva sveta?

Holandija je odlična za rad i za posao, Srbija je odlična za porodični život.

Foto: Telegraf

• Kroz intervjue koje si dao u prošlosti čini mi se da su ti bliski koncepti slobode, duha, Boga, prirode? Čemu pokušavaš da naučiš svoju decu, publiku i sebe?

Decu da žive slobodno, da se raduju, da je Ljubav najjača sila koja oslobađa čoveka i sve njegove Bogom dane potencijale. Da budu hrabri i odvažni i da biraju svoj put. Publiku da veruju u moju Ljubav prema muzici i u energiju kojom ona pokreće zvuk Balkanopolisa. Sebe da izbegavam zonu komfora, kad stvaram, da sam stalno svestan neiscrpne i neobuhvatne lepote muzike kao kraljice svih umetnosti i Božje kreacije svake stvari i bića oko nas.

• Kakva će biti predstojeća "lekcija" u SC?

Ne znam za lekcije, znam samo da će koncert biti jedna ogromna energetska bomba. Program nije za ljude sa slabim srcem (smeh). Biće to presek dosadašnje karijere, svih faza i zvuka Balkanopolisa tokom 20 godina, do novog zvuka koji od subote postaje deo naše energije. Premijerno ćemo izvesti i nove kompozicije. Sve u svemu program je toliko bogat i raznovrstan da jedva čekam 25. novembar i momenat kad ćemo izaći na scenu Sava Centra da podelimo ljubav, emocije i energiju sa dragim ljudima u publici.

(S.I. / s.ilic@telegraf.rs)