DA LI SU VAM OVE SENKE NAD BALKANOM PROMAKLE? 5 važnih detalja na koje verovatno niste ni obratili pažnju (FOTO)
Gomilaju se senke nad našim lepim Balkanom, a ovog vikenda imaćemo prilike da pogledamo i petu epizodu ove sve popularnije serije koja je kao uragan osvojila čitavi prostor bivše Jugoslavije (čak i Hrvatsku gde se još uvek zvanično ne prikazuje).
Evo nekoliko detalja koje ste možda zapazili u trećoj i četvrtoj epizodi serije "Senke nad Balkanom", onih koje ste možda "snimili" ali niste registrovali, ili pak, što je najverovatnije, uopšte niste ni primetili.
1. MAKEDONIJA KAO SICILIJA
Pored kozaka — naoružane paravojske na teritoriji Kraljevine SHS koju naše vlasti tolerišu, kao što tolerišu i njihovo dilovanje opijuma — drugi klan, suparnički nastrojen prema njima, u seriji je lokalni, beogradski, sa leglom u Jatagan-mali.
Međutim, oni nisu istinski narko-kartel, jer oni samo kupuju drugu i preprodaju je. Jedini istinski narko-kartel u seriji za sada je makedonski, budući da su Makedonci ti koji proizvode opijum i prodaju ga na veliko.
Posebno je interesantan način na koji je Makedonija prikazana u seriji: ako se malo zadubite i bolje pogledate, izgleda kao mafijaška Sicilija. Zabito selo iz kojeg se vode poslovi, gola brda spaljena suncem, ograđene kamene kuće, svi žitelji su zaverenici, policija ne sme da uđe, svi su obučeni kao Al Paćino ili Robert de Niro u "Kumu", glavešina živi u seoskoj vili... Nedostaje samo adekvatna muzička pozadina. Nešto poput ovoga.
2. PAVELIĆEVA NADMENOST
Hrvatsko plemstvo i tamošnja inteligencija, barem njen veći deo, koji Austrougarsku nikada nisu doživljavali kao strano telo na svom etničkom prostoru već kao svoju zemlju (potpuno legitimno), od samog početka gnušali su se državne unije sa Srbijom. Da li je to lepo ili ne, opravdano ili ne, bespredmetno je pričati; ali, tako je bilo.
U tom smislu treba posmatrati Pavelićevu nadmenost, kako je on prikazan u seriji. Prezirna reakcija njegova kad izađe iz kola pred Glavnjačom pa upadne u blato, reči koje izgovara kada proba kajmak od dobroćudnog seljaka na pijaci ("Ko kaže da Srbi ne znaju ništa napravit?"), ono što izgovara kada ga hapse zbog kockanja ("Ciganska posla!"), sve to pokazuje da se on kao Hrvat oseća superioran u odnosu na Srbe, kao što misli i da je Zagreb kao grad, opravdano ili ne, superioran u odnosu na Beograd. E sad, da li se to uklapa u izdašnost pri darovanju srpskog ratnog veterana i prosjaka na ulici, ili se ne uklapa, teško je reći.
Herman Nojbaher, poznati Hitlerov diplomata, u svojoj knjizi "Specijalni zadatak Balkan", ovako piše: "Srbi, kao i Bugari imaju u socijalnom pogledu seljačko-demokratsku strukturu (...) Hrvat ima svest o tome da pripada istoriji koja je kulturno i civilizacijski nadmoćna, dok Srbin, u poređenju sa njim, poseduje superiornu državotvornu snagu."
Zapravo, u tome leži koren eksplozije ustaških zločina tokom proleća i leta 1941. godine, kada je došlo do najvećeg broja pokolja i zločina nad Srbima na teritoriji tzv. Nezavisne Države Hrvatske: koren je frustracija.
Naime, budući da su hrvatski nacionalisti smatrali da je njihov narod nadmoćan i kulturno i istorijski i ljudski u odnosu na srpski, nema sumnje da ih je do ludila dovodila činjenica da je Hrvatska deo države kojom dominiraju Srbi te kojom vlada "ciganska dinastija Karađorđević" (kako su je zvali).
Pored frustracije zbog toga, tu je i frustracija zbog činjenice da su se više od jedne decenije potucali po svetu, bežeći iz Jugoslavije — od Srba.
3. "VI SRBI STE DOBRI SAMO U RATU"
Prvo pojavljivanje dr Arčibalda Rajsa — velikog našeg švajcarskog prijatelja iz Prvog svetskog rata, čoveka koji nas je previše zadužio da bi o tome uopšte moglo i da se govori ovako usputno — posebno je istaknuto jednom rečenicom o kojoj bi svi dobro trebalo da razmislimo.
Pisac čuvene knjige "Čujte Srbi!" (na koju se svaki pošteni Srbin poziva iako je skoro nijedan nije pročitao, niti je spreman da je pročita, niti je spreman da iz nje izvuče pouke i pogleda i u svoju sopstvenu dušu) kaže inspektoru Stanku Pletikosiću, kada mu ovaj dođe u posetu po stručno mišljenje, ovako: "Vi Srbi ste dobri samo u ratu. Ne verujem da umete da živite i u miru."
Nećemo dublje analizirati izrečeno. Niko ne može da nam ospori to da znamo da stvorimo državu (čak je i Hitler, po pomenutom Nojbaheru, jednom prilikom u njegovom prisustvu rekao: "Mi nikada ne smemo da dopustimo da na Balkanu jedan narod koji poseduje osećaj političke misije i istorijske uloge postane suviše moćan. Upravo su Srbi taj narod. Oni su dokazali da imaju veliku državotvornu snagu..."), ali da li znamo nakon toga šta ćemo sa državom koju smo stvorili, to je pitanje na koje treba da odgovorimo iskreno i sami za sebe.
Zato, umesto da klimnemo glavom i kažemo: "Imaš pravo, fiktivni Rajse, to bi i stvarni Rajs rekao" i da onda ništa ne promenimo, umesto da to prihvatimo kao gotovu činjenicu, možda bi bilo bolje da dokažemo dobrom Rajsu, i fiktivnom i stvarnom, da greši, i da možemo da budemo dobri i u miru.
4. RUSKI DEČAK I MUSTAFA GOLUBIĆ
Nikome nije promakao značajni pogled koji su u "Hotelu Moskva" razmenili ruski dečak, sin kozačkog oficira koji je samom sebi presudio po naređenju generala Vrangela, i Mustafa Golubić, agent sovjetskog NKVD-a. Malo ko, međutim, zna šta se iza tog pogleda krije.
Naime, neposredno pre toga, dečak i njegova sestra razgovaraju sa baronom Vrangelom i tom prilikom devojka generala obaveštava da njen brat ne želi u oficirsku školu već želi da služi njemu, Vrangelu, da bude sa njim. Vrangel je razočaran, ali pristaje.
Rasplet je jasan ako znate istorijsku činjenicu, ili bolje reći, mešavinu činjenice i spekulacije. Naime, 25. aprila 1928. godine Vrangel je preminuo u svom domu u Briselu, a sumnja je pala na brata njegovog batlera, koji je nedugo pre toga došao da živi u baronovom domaćinstvu, i za koga se sumnjalo da je sovjetski agent.
2 + 2 = 4.
5. TITULA GROFA RAJAČKOG
Grof Rajački — o kome smo već pisali u kontekstu tajnog "Društva Tule" kojeg je član (ili nekog drugog, srodnog udruženja utemeljenog na principima germanskog misticizma) — dolazi u posetu Maji Davidović, bogatoj naslednici velike banke. Njihov razgovor teče ovako:
— Dobar dan, gospodine.
— Mislite, grof?
— Vaša titula važi samo u Austrougarskoj. Te zemlje više nema, a sa njom ni vaše grofovije. Gospodine.
Ovo je još jedan detalj koji je mnogima promakao (velika većina je verovatno bila koncentrisana na ponos zbog naše uloge u nestajanju Habzburške monarhije, te je ovu opasku shvatila samo u tom smislu), ili su ga pogrešno shvatili. Naime, većina ili misli da plemićke titule generalno prestaju da važe kada nestane država, ili da titula važi samo na teritoriji neke zemlje ali ne i van nje, ili je u pitanju neka druga slična zabluda.
Ništa od toga nije tačno. Zapravo se radi o posledici jednog zakona donetog 1919. godine. Konkretno, 3. aprila 1919, nakon sloma Austrougarske monarhije, vlasti novouspostavljene Republike Nemačke Austrije donele su Habzburški zakon kojim je formalno rasprestoljena ova dinastija a svi njeni posedi konfiskovani.
Istoga dana, tek par sati kasnije, donet je i Zakon o ukidanju plemstva, kojim je, kao što mu i ime kaže, ukinuto plemstvo, uz sve njihove privilegije, titule, i imena. Drugim rečima, zvanja poput onoga koji nosi grof Rajački, prefiksi poput "fon" (u značenju: "od") i "cu" (u značenju: "u, na"), prestala su da budu službeni deo imena pa je neko ko se zvao "Njegovo Milostivo Visočanstvo Ernst Ridiger Kamilo 6. princ fon Staremberg" postao jednostavno "Ernst Ridiger Kamilo Staremberg".
Plemstvu ništa nije konfiskovano, samo Habzburzima, tako da su oni moć zadržali. Ovi zakoni su opstali i nakon što je sredinom septembra meseca te godine uspostavljena Republika Austrija (jer Saveznici nisu želeli da dopuste da sprovede volja austrijskog naroda i da se ta zemlja integriše u Nemačku).
Međutim, ovo ukidanje plemstva, titula i imena, važilo je samo na teritoriji Austrije, ne svuda. Hrvatsko plemstvo je, recimo, u Kraljevini SHS zadržalo sve titule, a i sama uža austrijska aristokratija moglo je da ih koristi van granica svoje zemlje.
(O. Š.)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
expol
Dobro je da se prave ovakvi projekti uopste za kulturu i nasu kinematografiju, mozda ie najbolje sto se obuhvata najperspektivniji period naseg drustva a o seriji cemo suditi ima vremena, osvezava program i vraca veru u tv posle silnih rijalitija, nekulture i primitivizma!
Podelite komentar
Фамилија
По ком то критеријуму Хрвати мисле да су супериорнији од Срба? Историјском не, културном не, духовном не. Највећи успех им је што су били слуге Аустроугара. Дучић их је лепо описао у својој песми.
Podelite komentar
Djukac
Jedva čekam sledeću epizodu!!! Bravo za režisera
Podelite komentar