Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu: Jesenja ispovest Rada Drainca (VIDEO)

Rodio se kao Radojko Jovanović 16. avgusta 1899. u Blacama u Toplici. Poznat pod umetničkim imenom Rade Drainac bio je srpski pesnik, pri­po­ve­dač, ro­man­si­jer, ese­jist, no­vi­nar.

Pesme Milorada M. Petrovića, zaboravljnog srpskog pesnika i danas naručujemo u kafani, a ne znamo ko ih je napisao!

Preporučujemo

Vojislav Ilić napisao je najlepšu pesmu o jeseni, a ovaj zlatni oktobarski dan je idealan za nju

Predstavnik kosmopolitske struje u srpskoj poeziji između Prvog i Drugog svetskog rata. Stvarao je u vidu modernističnih težnji.

Rođen je u Blacama, u Topličkom kraju, u siromašnoj porodici Jovanovića. Na kr­šte­nju je do­bio ime Ra­doj­ko, ko­je je u dva­de­set tre­ćoj go­di­ni, za­jed­no s pre­zi­me­nom Jo­va­no­vić, za­me­ni­o knji­žev­nim – Ra­de Dra­i­nac.

Školovao se u Francuskoj, a od 1926. i živeo je u Parizu gde je svirao violinu kao pratnja uz neme filmove. 1922. u Beogradu pokrenuo je i svoj časopis "Hipnos", koja je bila kruna njegove novinarske karijere.

Foto: Arhivska fotografija

Usled bolesti, vratio se u Srbiju. Po mobilizaciji, učestvovao je u borbama oko Užica. Od 1942. boravio je u sanatorijumu kod Soko Banje, gde ga je povremeno posećivao Ivo Andrić. Sa tuberkulozom u poodmaklom stadijumu, vratio se u Beograd, u Državnu opštu bolnicu, gde je umro 1. maja 1943.

Kao siromah, sahranjen je o državnom trošku, na Novom groblju, uz recitaciju njegove pesme "Nirvana" od strane glumca Milivoja Živanovića.

Dra­i­nac spa­da me­đu naj­in­te­re­sant­ni­je po­ja­ve u srp­skoj knji­žev­nosti iz­me­đu dva svet­ska ra­ta. U njegovoj poeziji preovlađuju mo­ti­vi pla­ton­ske ero­ti­ke, pro­la­zno­sti i Bo­ga, mo­ti­vi sna, ko­smo­po­lit­sko­ga pu­to­va­nja, slo­ven­stva, pe­sni­ka i nje­go­vog stra­dal­nič­kog ži­vo­ta u ne­pe­snič­kom i ne­lju­bav­nom sve­tu…

Poput mnogih velikih pesnika bio je bez novca, govorili su da je proćerdao život, da je boem i skitnica. Životario je, govorio je da kada bi se poezija jela on bi bio najslavniji kuvar na svetu. Pisao je svuda, po kafanama, u kupeu voza kao za pisaćim stolom… Na tim mestima nastale su njegove zbirke pesama, ukupno 15 objavljenih.

Foto: Pixabay

JESEN

Hteo bih sve da kažem kao da se rastajem sa svetom:

Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu,

Predajem srce zrelome suncokretu

Što u tamnoj noći gubi svoju senu.

Sa moje stanice skoro će da krene voz;

Na ovoj zemlji, odista ima mnogo šarenih čuda,

Varljivih profeta, lažnih pesnika, prodanih duša.

Uhoda i luda:

Često i najokoreliji grešnik zaželi da sklopi oči

Pod zemljom i travom.

Ja nisam mudrac sa istoka: još manje su moje reči nove: —

Pevam kao što paščad laju…

Ne uzmite za zlo ove reči:

I sam sam život učinio lepšim nego što je bio,

Mene bi mogao samo kuršum za zlikovca da izleči,

Toliko sam se na zemlji razotkrio.

Toliko!

A već ako bi mi sudbina jednom bila milostiva,

Pa kad zaželi da skine moje životne skele,

Nek umrem u jedan suton kad jesen, inače dosadna

I siva,

Liči na pečeno tele.

Poslušajte recitaciju pesme Jesen:

(Telegraf.rs)