Ona stvara nestvarne ljubavne priče: Uči žene da budu samostalne i da vole za ceo život, a jedva čeka da upozna lepote Srbije (FOTO)

Svaki pisac se trudi da u svojim romanima kreira zanimljive priče koje će privući pažnju čitalaca i predstaviti im jedan potpuno drugačiji svet od onog na koji su navikli u svojoj svakodnevici. Tu posebno do izražaja dolaze istorijski ljubavni romani, jer kroz njih upoznajemo događaje, situacije i likove sa kojima nemamo priliku da se često susretnemo u ovom brzom, modernom vremenu. Upravo takve romane najviše voli da piše američka spisateljica Eloiza Džejms, čije je pravo ime Meri Blaj.

Čovek koji je stvorio mit o katancima na mostovima zaljubljenih, otkriva nam sve ludosti i tajne ljubavi: Srbi i Hrvati su strastveni narodi (FOTO)

Preporučujemo

Pored toga što se bavi pisanjem, ona je i profesorka engleske književnosti. Svoje knjige voli da bazira na istinitim događajima iz prošlosti koji joj privuku pažnju. Smatra da je ljubav bitan element naših života i da je važno da volimo ljudi oko sebe, jer će samo tako oni još više voleti nas.

U intervjuu za Telegraf.rs ona ističe i koliki su uticaj njeni roditelji, takođe pisci, imali na nju, ali i kako uspeva da balansira između dve karijere. Otkriva nam gde pronalazi inspiraciju za svoje junake, šta za nju lično znači ljubav, ali i da bi volela da jednog dana poseti Srbiju, pošto joj prijatelji neprestano pričaju o lepoti naše zemlje.

• Gde pronazite inspiraciju za svoje romane?

Inspiraciju pronalazim u svom svakodnevnom životu. Znam da su moje knjige predivne fantazije, ali likove glavnih junaka gradim po sebi ili svojim prijateljima. Kada su moja deca bila mala, u svojim romanima sam takođe imala likove male dece. Moja ćerka ima pacova za ljubimca, pa sam tako u romanu "Sedam minuta u raju" ubacila ljubimca pacova po imenu Harvis.

Mojim čitaocima želim da uputim jedno veliko hvala. Izuzetno sam srećna što čitate moje knjige i nadam se da uživate u njima.

• Da li su neki Vaši romani inspirisani istinitim događajima? Kako uspevate da stvorite tako jake i ubedljive priče?

Mnogi moji romani se baziraju na stvarnim istorijskim događajima. Na primer, u romanu "Afera pre Božića" moja junakinja je alergična na prah koji se koristio za perike u 18. veku. Čitala sam o tom fenomenu i mislim da je zaista interesantan. U romanu "Kada je Lepotica ukrotila Zver" pominje se epidemija šarlaha koja je u to vreme zahvatila celu Englesku.

Da bi se stvorila jaka ljubavna priča, potrebno je da kao pisac spojite dvoje ljudi koje volite i onda ih pustite da se bore i zaljube jedno u drugo. To vam je kao kada gledati film.

Foto: eloisajames.com

• Tema Vaših priča je uvek ljubav, ali i borba između dobra i zla. Da li gledate na Vaše romane kao na bajke, zato što dobro uvek pobedi zlo i zato što glavni junaci uvek na kraju budu srećni?

Da. To je pravi način da se opiše radnja u mojim romanima.

• Kako biste svojim rečima opisali ljubav? Šta ljubav znači za Vas lično?

Ljubav je kada cenite drugu osobu isto kao i sebe, ako ne i više. Osećam različite vrste ljubavi prema svom mužu, našoj deci, porodici... Što više ljubavi osećamo, više ljubavi i dobijamo od drugih.

• Mnogi bi za Vaše priče rekli da su nerealne jer danas nema tako velikih ljubavi koje traju do kraja života. Kakvo je Vaše mišljenje po tom pitanju?

Ne slažem se sa njima. Mislim da samo nemamo mnogo prilika da čujemo priče o ljudima koji čitav život provedu zajedno. Moj muž i ja smo veoma srećni zajedno, a u braku smo 24 godine. Potrebno je da se dosta trudite i da se prilagođavate jedno drugom i onda je sve moguće.

• Da li nam danas fali romantika? Često možemo od žena da čujemo da muškarci ne znaju kako da ih zavedu.

To je vrlo moguće. Moram da kažem da zaista ne znam koliko moj sin koji ima 20 godina može da bude romantičan. Nadam se da će postati sentimentalniji kada bude stariji.

Foto: eloisajames.com

• Uvek pišete o snažnim muškim likovima, ali i o snažnim i karakternim ženama. Da li želite da poručite ženama da moraju da budu nezavisne i da nauče da same brinu o sebi? Koliko je fenimizam važan za Vaše pisanje?

Feminizam je za mene veoma važan kako u pisanju tako i u životu. Pošto imam ćerku, želim da ona bude jednako plaćena kao i muškarac za isti posao. Želim da bude tretirana sa poštovanjem i da se ne susretne sa seksualnim nasiljem. Pokušavam da sve to istaknem i u svojim knjigama.

Generalno, mislim da se svi ljubavni romani baziraju na feminizmu, zato što se fokusiraju na osećanja žene naspram osećanja muškarca. Većina svetske literature je ipak posvećena muškarcima.

• Kao dodatak ljubavi i romansi, Vaši romani imaju i malo misterije. Da li je kombinacija ljubavne priče i misterije dobar recept kako da se održi pažnja čitaoca od početka do kraja?

Ko zna koliko neke knjige mogu da budu uspešne, a druge ne. Jednu stvar koju sam naučila jeste da nešto što neki čitalac voli, drugi mrzi. Jednostavno, tako stoje stvari.

• Pošto pišete o ljubavi, sigurno ste veoma romantična osoba. Koja je najluđa stvar koju ste uradili zbog ljubavi?

Vau. Moj suprug i ja smo se upoznali na fakultetu. Kada je on polagao svoje završne ispite, ja sam pozajmila kabriolet i kupila sam flašu šampanjca, pa sam ga sačekala da završi polaganje, a onda sam ga "kidnapovala" na jednu noć. To je bilo veoma romantično, mada ne baš ludo.

• Vaši roditelji su takođe pisci. Da li su oni uticali na Vas da jednog dana i sami počnete da se bavite pisanjem?

Naravno da jesu. Moj otac (Robert Blaj) je pesnik, koji je takođe napisao i knjigu o bajkama. Tako da uvek kada prepravljam neke bajke, uvek mi prvo on padne na pamet.

Foto: Privatna arhiva

Moja majka je bila pisac kratkih priča i ona me je dosta naučila o pisanju, posebno kada je potrebno preraditi neku priču. Oni su me naučili da volim i uvek ih nosim u srcu. Svu tu ljubav ostavljam na stranicama romana.

• Vi imate dve karijere - bavite se pisanjem, a takođe ste i profesor engleske književnosti. Kako Vam polazi za rukom da budete uspešni na oba polja?

Mislim da sam što se toga tiče imala dosta sreće. Ali takođe moram da napomenem da dosta i radim. Ne dozvoljavam sebi da brinem o nevažnim stvarima. Često viđam žene koje dosta rade na svojim romanima iz straha da ne budu odbijene. Samo je potrebno pokušati. Ako budete odbijeni, to nije kraj sveta. Pokušajte ponovo.

• Romane pišete pod pseudonimom Eloiza Džejms, jer ste se na početku karijere plašili da Vas kolege na fakultetu gde radite neće shvatiti ozbiljno u akademskom smislu, ako otkriju i Vašu drugu stranu. Zašto ste tako mislili i da li se to u međuvremenu promenilo?

Predajem na Jesuit Univerzitetu (Fordham Univerzitet) i to je zaista divno mesto. U to vreme nisam bila sigurna da li će seksi romanse biti dobro prihvaćene na katoličnom univerzitetu. Ispostavilo se da su sada svi na univerzitetu ponosni na mene. To je sjajno!

Foto: eloisajames.com

• Zašto ste izabrali da pišete baš istorijske romane? Šta je toliko specijalno u tom žanru i da li vidite sebe u nekoj drugoj priči?

Predajem Šekspira, što znači da svake nedelje pričam ljudima o tome kako su se ljudi ponašali u prošlosti i šta su govorili. Na tom istorijskom polju se jako dobro snalazim, mnogo bolje nego kod savremenih priča. Takođe volim da pišem o prošlosti jer mogu da izbegnem neka turbulentna vremena koja se trenutno dešavaju. Amerika je izuzetno politički podeljena i ne mogu da zamislim da napišem priču o dvoje ljudi koji recimo dolaze iz različitih političkih partija. O tim stvarima ne moram da razmišljam kada pišem o prošlim vremenima.

• Vaše knjige su veoma popularne u Srbiji. Da li nameravate da jednog dana dođete u našu zemlju i da se družite sa svojim čitaocima?

To bih baš volela. Srbija je jedna neverovatno lepa zemlja. Moj muž je Italijan i mi svako leto provodimo u njegovoj domovini. Pričali smo više puta o dolasku u Srbiju, jer naši italijanski prijatelji neprestano pričaju o lepoti vaše zemlje.

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)