Samo za rođene 60-ih, 70-ih i 80-ih: Kako su 1984. godine u Subotici fliperi pored škole kvarili omladinu! (FOTO)

U Subotici 1984. godine pored Osnovne škole "Zmaj Jova Jovanović" otvorena je "konkurentska firma" fliperana, i trebalo je da se utvrdi ko ima veće šanse da osvoji "đačko tržište" - piše Yugopapir. Ovu zanimljivu priču vam prenosimo u celosti...

Osnovci iz Žagubice uče vlaški: Pričaju ga podjednako dobro kao srpski, a evo kako izgledaju časovi (FOTO)

Preporučujemo

U ovom gradu reč balistika, koja označava nauku o zrnu izbačenom iz vatrenog oružja, ima sasvim drugo značenje. BALIstika je nauka o organizovanju, pripremanju i sprovođenju psihološke borbe u savlađivanju rajskog ugostiteljskog objekta nazvanog "Bally".

Bally je predgrađe Kalkute. Bally je ostrvo u Indoneziji. Bally je i subotički "Bali".

Ovaj poslednji ima 110 kvadratnih metara, 27 flipera i video-igara, tri televizora, pedesetak kaseta sa najnovijim spotovima svetske disko-produkcije, šezdeset filmova (od "Brejkdensa" i "Futluza" do Džemsa Bonda) i smešten je tačno preko puta škole.

- Ja ću da kažem ovo. Danas je neko vreme biznisa, trke za novcem. Misli se na profit, a ne šire. Prvo se gradi, pa se posle razmišlja, tek kad nas lupi po glavi. Škola je zaista nesrećno locirana. Smeštena je u centru Subotice i, okružena pijacom i kafanama, dugo je odolevala svim nedaćama, dok, pre osam meseci, nije otvoren i taj "Bali" - rekao je Ratko Jakšić, direktor Osnovne škole "Zmaj Jova Jovanović".

I nastavnik srpskohrvatskog jezika je izrazio negodovanje.

- U tom trulom kapitalizmu u Engleskoj zabranjeno je u krugu od 500 metara oko škole otvarati ovakva mesta, mislim fliperaje i to. Pogledajte nas: "Bali", pa "Vojvođanska lutrija" sa svojim automatima, a da ne pominjem pijacu i ove ostale krčmice! Pričamo kakva nam je omladina, a ne činimo ništa kako bismo pozitivno uticali na nju - kaže Mira Stankov, nastavnik srpskohrvatskog jezika.

Foto: wikipedia

"Gospodar" fliper se uopšte ne vidi od maloletne dece koja troše poslednje pare iz mamine rezerve kako bi odigrali još samo jednu partiju.

- Petnaest dinara jedna igra. Mogu da sede ceo dan džabe. Ništa ih ne košta da gledaju filmove i slušaju muziku. Ja mislim da sam zadovoljio omladinu, sad', jedino što beže iz škole... - hvali vlasnik Graco Pejić svoj džabaluk.

Fliperana je bila zanimljiva između ostalog, jer je predstavljala "zabranjeno voće". U početku je bežanje bilo masovnije, da bi se, pošto su zadovoljili radoznalost (ili potrošili lovu), stalo na nekih 100 redovnih posetilaca (od 900 đaka koliko broji škola).

- Ipak je to nešto što njih uzbuđuje! Jedna devojčica je stalno poboljevala. Bilo joj je muka. Pitam ja njenu majku zašto joj ne uplaćuje užinu, možda joj onda ne bi bilo muka, a majka začuđeno kaže da ona i uzima užinu... Dakle - ona je cele godine uzimala pare, pedeset hiljada mesečno i trošila na flipere! Ona je, inače, bila odlična učenica, a onda je počela i da puši i tako... - zaključuje Radojka Milanović, razredni starešina šestog razreda.

Sa decom su, tvrde nastavnici ove škole počele da se događaju promene!

DEVOJČICE FARBAJU KOSU

Jedna je kosu namazala pivom i šećerom da sve stoji ovako... I kako ona može da misli na školu kad misli kako će ta kosa da joj stoji?! Učestale su i psovke...

- Ti učenici koji idu tamo psuju. Događalo se da nikad ranije nisam čula takvu psovku...

Desilo se, nekoliko puta, da dođu pijani na čas...

- Vidite ga: kao da je drogirano dete... Trudi se da gleda pravo, ali ništa...

Foto: Pixabay

U fliperani, inače, nije dozvoljeno točenje i unošenje alkohola.

- Pa, dobro. Nije to samo "Bali". To je niz raznih okolnosti, štampa, televizija... Znate i sami šta se sve događa u društvu. Sve to utiče - pomirljivo će, Rajka Milanović, kao da se cenka.

NJIMA JE DOSADNO

Graco Pejić je sedamnaest godina živeo u Švedskoj. Vratio se prošle godine; video šta mladima Subotice nedostaje; tražio i dobio sve dozvole (čak i potvrdu SSO Subotice da je tako nešto potrebno gradu), uložio pare i otvorio fliperanu.

- I kako se sad boriti protiv tog čoveka koji je uložio milione? On ima sve papire. Ako su njemu ti ljudi, to društvo, dali dozvolu, ko je onda taj ko će mu je oduzeti? - pita direktor škole.

Aca ima četrnaest godina. Kaže da ne beži iz škole.

- Nikad... Pa, dobro... ponekad, ali uglavnom ne trošim pare. Samo gledam spotove - kaže Aca.

Pedagog škole je obavio iscrpni razgovor sa učenicima.

- Učenicima je jednostavno dosadno na tim časovima i oni žele da odu tamo. Tamo mogu da se opuste, slušaju muziku, gledaju video kasete i jednostavno - to mi je preko puta. Ta deca, inače, nemaju gde da se okupljaju. Za njih još nije diskoteka, u bioskopu ne mogu da se druže. Roditelji im ne dozvoljavaju da dovode društvo u kuću i tako... Ja lično nisam protiv ovakvih "balija", ali možda ne baš pored škole... -  kaže Viduška Zimko Đenđi, pedagog škole.

Foto: Pixabay

- Mene je sramota da uđem tamo. Kad bih ja ušao, rekli bi: Evo, došao i direktor! U stvari, ja bih došao sa drugim ciljem: da pratim, da snimim šta se događa, a da oni ne znaju da sam tamo, jer inače nema efekta. Učenici-kockari su ti čudan soj dece: beže iz škole, kradu pare (isključivo od sopstvenih roditelja - drugi slučajevi nisu zabeleženi), ali, kad se razbole, ne smeju kod lekara - kaže Ratko Jakšić.

D. R. ima 50 neopravdanih izostanaka. Centar za socijalni rad mu je zapretio da će ga, ako napravi još jedan izostanak, poslati u Vaspitno-popravni dom. Kažu da već nedelju dana bolestan dolazi u školu. Ima temperaturu. Znoji se, ali ne sme da izostane i ne sme kod lekara. Čak i u "Bali" odlazi "tek" posle škole.

- Šta da vam kažem. Ja ne vidim drugo rešenje, sem u boljoj saradnji nas i roditelja. Uz jedan čvršći, pojačan nadzor roditelja i uticaj nastavnika ovde u školi može se nešto učiniti. Drugog rešenja nema. Škola je pokušala da organizuje mnoge aktivnosti za učenike. Otvarala je plesnu školu, aktivno radi dvadesetak sekcija, ali šta vredi kad postoji nešto što je atraktivnije, lepše, nešto što je bum... - nemoćno će direktor.

Oglasio se i Graco Pejić.

- Ako škola i roditelji naprave neki zvaničan zahtev ja sam uvek spreman da im izađem u susret. Da se dogovorimo, mada je ovde ranije bila jedna prodavnica alkoholnih pića, "Džervin" se zvala. Tu su, po ceo dan, sedeli ovi sa pijace i pili... Ja sam mislio da sam nešto dobro za omladinu uradio, pa me ovo baš razočaralo - velikodušno obećava Graco Pejić.

(Telegraf.rs/Yugopapir)