Dva koncerta Sofije Perović za ljubitelje čarobnog zvuka čembala (FOTO)

Koncerti Sofije Perović biće održani 5. i 6. novembra u okviru XIV međunarodnog festivala "Čembalo živa umetnost".

Prave film o knezu Lazaru, ali nemaju dovoljno novca: Treba još 20.000 evra za dokumentovanje srpske istorije (VIDEO)

Preporučujemo

U nedelju, 5. novembra u 21h u svečanoj sali Doma vojske Sofija svira kao solistkinja sa kamernim orkestrom Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane "Stanislav Binički" koncerte za čembalo Baha i Mocarta, a dirigent je Pavle Medaković.

U ponedeljak 6. novembra u 19h u Bitef teatru muzičko-plesni projekat "Dugo putovanje u sarabandu" izvodi zajedno sa studentima Instituta za umetničku igru. Koncert predstavlja dijalog čembalistkinje i igrača čiji je cilj istraživanje neotkrivenih svetova muzike i plesa i njihova sinergija.

Program čini izbor nemetričkih preludijuma i sarabandi iz svita za čembalo Luja Kuprena, Luja-Nikole Kleramboa, Elizabet Žake De La Ger, Žan-Filipa Ramoa, Johana Sebastijana Baha i Georga Fridriha Hendla.

Sarabanda je spori i dostojanstveni ples trodelnog metra s naglaskom, ili agogičkim akcentom, na drugoj dobi. Orijentalnog je porekla (mada postoje i teorije po kojima potiče iz Južne Amerike, tačnije španskih kolonija), a početkom XVI veka dolazi u Španiju odakle će se raširiti po čitavoj zapadnoj Evropi.

U Španiji je sarabanda u početku bila ženski solistički ples lascivnog i izrazito erotskog sadržaja, pa nije uživala ugled ozbiljne umetnosti i čak je bila oštro cenzurisana. U doba baroka postaje popularni dvorski ples, a u Francuskoj omiljeni ples kralja Luja XIV, čuvenog po svojoj ljubavi prema baletu. U ovom periodu sarabanda se pretežno igrala kao solistički muški ples.

Foto: Aleksandar Jakonić

Uprkos svojoj burnoj i bogatoj istoriji i zabranama izvođenja, sarabanda je postala sastavni deo i obavezni stav čembalističkih svita i komponovali su je svi velikani barokne muzike, od Kuprena i Ramoa u Francukoj, preko Persla u Engleskoj, do Baha i Hendla u Nemačkoj. Upravo zbog svoje smelosti, nesputanosti i otvorenog izražavanja osećanja sarabanda je izuzetno inspirativna umetnicima.

A s obzirom na to da, uprkos dugoj i raznolikoj istoriji ovog plesa, koraci sarabande danas nisu sasvim poznati, ona je pogodna za različite plesne eksperimente, za istraživanje i izražavanje sopstvenih emocija i težnji.

Putujući kroz istoriju sarabande muzički i baletski umetnici vajaju zvučni i vizuelni prostor stvarajući potpuno novi i neotkriveni izraz. Ova svojevrsna sinteza zvuka i pokreta, note i gesta, treba da predstavlja zajedničko putvoanje izvođača koji istovremeno zaranjaju u dubine sopstvenih neistraženih svetova i otkrivaju pred publikom ono što im je bilo nepoznato o njima samima i o umetnosti kojom se bave.

Ulaz je slobodan na oba koncerta.

Foto: Aleksandar Jakonić

KO JE SOFIJA PEROVIĆ?

Sofija Perović doktorirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a trenutno radi treći doktorat na Univerzitetu Pariz 8 iz oblasti operske režije.

Kao operski reditelj pred beogradskom publikom debitovala je 2014. godine režijom Monteverdijeve opere Krunisanje Popeje na velikoj sceni Madlenijanuma.

U decembru 2015, postavila je na scenu Bitef teatra monooperu Fransisa Pulenka Ljudski glas, sa kojom je gostovala na međunarodnom festival Kotor Art, a 2016, režirala je i producirala srpsku premijeru opere Bela ruža Uda Cimermana u Dorćol placu.

Usavršavala se u zemlji i inostranstvu kod istaknutih čembalista kao što su Žori Vinikur (Francuska), Džeremi Džozef (Austrija), Maria Luiza Baldasari (Italija), Blandin Ranu (Francuska), Havijer Nunjez (Španija), Frenk Kuper (SAD), Stefan Beši (Francuska) i drugi.

Foto: Aleksandar Jakonić

Kao stipendistkinja španske vlade 2008. i 2011. je učestvovala na Međunarodnom festivalu Manuel de Falja u Granadi gde je pohađala majstorsku radionicu Megi Kol i svirala na završnim koncertima festivala, kao i na koncertu Tocar con. Usavršavala se i na Austrijskoj baroknoj akademiji u Gmundenu (2008-2014).

Institut za umetničku igru iz Beograda, osnovan 2014. godine, pruža prvi akreditovani visokoškolski program koji omogućava studentima školovanje u oblasti visoko profesionalne umetničke igre – klasičnog baleta i savremene igre, koreografije i baletske pedagogije.

Studijski program na ovom institutu je utemeljen na savremenom konceptu i vode ga istaknuti profesori iz Srbije, kao i profesori sa Triniti Laban Konzervatorijuma iz Londona. Institut za umetničku igru organizuje osnovne i master akademske studije iz oblasti umetničke igre.

(Telegraf.rs)