Izbegao porez, donirao pesmu: Posle dopisa Mike Antića Poreskoj upravi napokon znamo zašto je postao pesnik (FOTO)

Pesnik i novinar Miroslav Antić napisao je u svojoj prijavi da "ni ovog januara, kada se podnose poreske prijave, nije u stanju da izračuna svoje prošlogodišnje prihode. Razlog je bila Antićeva "večita svađa sa računom", koja se proteže - kako je rekao - još iz osnovne škole. Jednostavno, on nije znao koliki su mu bili prihodi u prošloj godini, a tvrdio je da su, ipak, bili takvi da bi trebalo da plati porez. Umesto novca on je novosadskoj opštini, odnosno Novom Sadu poklonio pesmu "Pehar".

Kako je Mika Antić ukrao svoju prvu pesmu: "Bojao sam se da napišem drugu pesmu, kako me ne bi provalili"

Preporučujemo

Tako je duhoviti, snalažljivi i šarmantni pesnik izbegao da podnese računicu, ali je umesto toga na poreskoj prijavi napisao pesmu.

Foto: laguna.rs, Wikimedia/Schroeder, Privatna arhiva

Vrednost pesme "Pehar" poklonjene Novom Sadu svakako je bila veća od Antićevog poreza, a Laguna nas je obradovala autentičnom dokumentacijom.

Foto: laguna.rs, Wikimedia/Schroeder, Privatna arhiva

Pehar

Srećno ti, Novi Sade, i dobri i tužni i večni,

prosto ti i mudrom i ludom, i kad te psujem i slavim.

Sa fruškogorskim čelom i mokrim usnama rečnim,

Sa gudalima od krvi i gudalima plavim

tebe, čija mi groblja i ponos i zakletvu kriju

i kroz tambure plaču i zvone, i vrište, i piju,

i žvaću tu crnu zemlju, tu travu, taj beton i stakla,

a duša nikud odavde – nikud se nije pomakla.

Pa sva čuđenja stanu u čudo što ne čudi,

a nisu ni krov, ni krošnja, ni ulice, ni ljudi,

već si ono što tinja po ivicama vida,

u naborima smeha, to tvoje i mlečno i vinsko,

to zaistinsko tvoje što se od zvezda otkida,

u neko podbarsko veče i jutro petrovaradinsko

to divno izmišljeno od ljubavi i htenja,

ta kriška razočarenja i kriška poverenja,

taj sjaj u svetom oku što se i puni i cakli.

A snovi nikud odavde – nikud se nisu pomakli.

Srećno ti i prosto grade! Sunce u čašu natoči!

Živeo! Nasledi od nas i srce i obraz i oči!

Živeo, jer iza nas će još novi i novi doći

i poznaćeš: u njima naša te ljubav dotakla,

i nikud dalje odavde – nikud se nije pomakla.

(Telegraf.rs)