Predstavljena nova Glasnikova edicija "Violinski ključ"

Naš poznati književnik i književni kritičar ujedno je i autor prve knjige u ovoj ediciji, koja nosi naslov „Zlatno doba pijanizma“, a urednik ovog izdanja je Petar Arbutina, direktor izdavaštva Službenog glasnika.

Predstavljanje ove edicije, pokrenute sa zadatkom da popuni veliku prazninu u ponudi kvalitetnih biografskih, teorijskih i esejističkih knjiga o muzici na srpskom jeziku, pratio je nastup muzičkog ansambla „Dinamika mjuzik“.

Preporučujemo

Urednik prve knjige u novoj ediciji (Zlatno doba pijanizma), Petar Arbutina, naglasio je kulturološku potrebu za muzičkom edicijom. On je izrazio i ličnu želju da se Glasnikovo izdavaštvo ubuduće još više zasniva na ovakvoj literaturi, na knjigama „visokog kulturološkog napona“.

- Klaviri su bili proskribovani instrument. Puriša Đorđević je objasnio da je to zato što klaviri ’nisu išli u partizane’. U partizane su išle harmonike, gitare, trube... Klaviri su bili nepodobna tronoga čudovišta koja čuče u nekom kutku sobe i kojih su se oslobodioci nakon rata plašili, jer su delovali autoritarno, nepoznato, zastrašujuće... - primetio je Arbutina, kazavši da je ova edicija nastala sa željom da podigne razrušenu građansku Srbiju, tj. ono društvo koje nepatvoreno uživa u klasičnoj muzici i umetnosti, a ne robuje pomodnim normama i banalnim trendovima. Reč je o bezmalo prometejskom poslu, ali ga treba započeti.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Zaključio je rečima da on lično Glasnik vidi i oseća kao kuću „popunjenu klasičnom muzikom“, što je zapravo najsnažnija metafora klasičnih visina Glasnikovog izbora literature.

Gatalica je naglasio da je ideja bila da se pokrene edicija koja će zaintrigirati čitaoce, biti siguran vodič kroz muziku i prikazati osobine i karakter muzičara, njihove privatne živote i sudbinske puteve. On je podsetio da su svi umetnici pomalo čudni, a da su među njima muzičari na samom vrhu po osobenosti. Stoga je ovo jedna intrigantna knjiga o „nekim čudnim tipovima“, o njihovim teškim karakternim crtama, o načinima sviranja, odnosu prema poslu i prema kolegama, o sujetama, o majstorskim trikovima, umetničkim magijama i još mnogo čemu.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Kao sledeće izdanje u ovoj ediciji Gatalica je najavio duhovitu knjigu O muzici Džordža Bernarda Šoa, najduhovitijeg muzičkog kritičara svih vremena. Takođe je obećao da će se u dogledno vreme pojaviti i Rubinštajnova biografija Godine moje mladosti, kao i autobiografija velikog Rahmanjinova.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Na kraju je zaključio da se klaviri pojavljuju na najneobičnijim mestima i ispričao kako se u prvom broju posleratne Politike (24. oktobra 1944), sa samo četiri stranice, na prvoj stranici našla vest da je „najdivnijom muzikom sovjetske artiljerije oslobođen Beograd“, dok se na zadnjoj stranici, u samom dnu, nalazio oglas: „Gospođama i gospođicama dajem časove klavira, mogu na mom klaviru ili u njihovim kućama“.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

„Zlatno doba pijanizma“ na gotovo romaneskni način čitaocu približava živote i karijere muzičara koji su putovali od grada do grada, pronoseći slavu svojih brzih prstiju i blistavih interpretacija. Knjiga sadrži biografije dvanaest najvećih pijanista prve polovine 20. veka, a to su Moris Rozental, Leopold Godovski, Sergej Rahmanjinov, Jozef Kazimirovič Hofman, Ignac Fridman, Alfred Deni Korto, Simon Barere, Benjuma Beno Mojzejvič, Artur Šnabel, Edvin Fišer, Valter Vilhelm Gizeking i Dinu Lipati.

(Telegraf.rs/ PR)