Brojgelove "NIZOZEMSKE POSLOVICE" su čista genijalnost: Kratka priča iza velikog umetničkog dela (FOTO)

"Nizozemske poslovice", Piter Brojgel Stariji, 1559. Foto: Wikimedia Commons/Google Cultural Institute

Slika "Nizozemske poslovice" iz 1559. godine delo je Pitera Brojgela Starijeg (1525-1569), najvažnijeg holandskog i flamanskog stvaraca iz perioda renesanse koji ostvario presudan uticaj na takozvano Zlatno doba holandskog slikarstva.

Preporučujemo

Upotreba prideva "nizozemske" za poslovice koje su na ovoj slici prikazane ispravna je, a naziv "Holandske poslovice" koji se često može sresti kod nas je pogrešan.

Ovde se ne radi o tome da je upotreba reči Holandija za zemlju koju Hrvati zovu Nizozemska isto kao kada bismo Srbiju zvali Šumadijom (jer je Holand samo jedna provincija u zemlji koja sebe zove "Nederland" što doslovno znači Nizozemska), već o tome da se termin Nizozemska ili Niske zemlje u prošlosti koristio za sve provincije koje danas obuhvataju Belgiju, Holandiju i Luksemburg (sada Beneluks).

Ovo važi utoliko više zbog činjenice da je Brojgel, premda rođen u Bredi (tada severni deo Brabanta, danas deo Holandije), najveći deo života proveo u Antverpenu i Briselu (južni deo Brabanta, danas deo Belgije), gde je i stvarao, te gde je i stvorio delo pred vama.

Detalj donjeg levog ugla slike "Nizozemske poslovice", Piter Brojgel Stariji, 1559. Foto: Wikimedia Commons/Google Cultural Institute

Ono se zato ponekad u stranim izvorima naziva "Flamanske poslovice". Prema tome, "holandske" nikako ne mogu da budu jer pripadaju svim pokrajinama Niskih zemalja, ne samo onima oko Holanda.

"Nizozemske poslovice" su zapravo jedna haotična i prekrasna zbirka umotvorina naroda Niskih zemalja; na njoj, ljudi, životinje i predmeti nude bukvalne ilustracije poslovica i izreka od kojih ćete neke i sami prepoznati.

Primera radi (a ne možemo sve nabrojati jer ih je previše) u donjem levom uglu je prikaz žene koja u jednoj ruci nosi vatru a u drugoj vodu, što je poslovica koja glasi: "Nikada ne veruj onome ko u jednoj ruci nosi vatru a u drugoj vodu". Tiče se licemera koji izazivaju nevolje pa se onda predstavljaju kao pomiritelji.

U istom delu slike je i čovek koji udara glavom u zid. To je izreka "udarati glavom u zid", koja postoji i kod nas, i koja govori o pokušaju da se uradi nemoguće.

Detalj gornje sredine slike "Nizozemske poslovice", Piter Brojgel Stariji, 1559. Foto: Wikimedia Commons/Google Cultural Institute

Postoje i prikazi umotvorina koji su kompozitni, gde jedno biće ili predmet služi kao ilustracija za dve ili više. Opet dole levo je vojnik sa nožem u zubima koji mački kači zvonce. To je spoj izreke "naoružan do zuba" i "kačiti mački zvonce" koja je nastala iz jedne Ezopove basne koja se kod nas zove "Miševi i praporci"; izreka se odnosi na pokušaj da se uradi nemoguće.

U gornjem levom uglu možete da vidite globus okrenut naopačke ("okrenuti svet naopačke" što znači da je sve suprotno od onoga kako treba da bude), a iznad globusa je čovek koji vrši veliku nuždu na njega ("sra*ti po svetu" u značenju "prezirati sve").

Isti čovek dobija najbolje karte u igri ("budala dobija najbolje karte" što znači da sreća može da pobedi pamet). Gore u sredini nalazi se čovek koji drži svoj plašt na vetru, što je aluzija na izreku "kačiti svoj plašt kako vetar duva"; šta to znači ne moramo da napomenemo, ali za one kojima nije jasno, to se odnosi na ljude koji mišljenje menjaju u skladu sa potrebama. "Kako vetar puše", što bi rekli u Dalmaciji.

Istoričari umetnosti uspeli su do sada da detektuju 112 poslovica i izreka na ovoj slici koja se nalazi u berlinskoj Galeriji slikarstva, ali je pitanje da li je to konačan broj. Vrlo verovatno da jeste, ali bilo bi sjajno kada bi se posle skoro pet vekova otkrila još neka.

(O. Š.)