Najlepši stihovi srpske poezije: Podsetite se izvanrednih izliva ljubavi naših pesnika

Naša zemlja izrodila je mnogo velikih pisaca i pesnika. I zaista u moru tih velikih imena teško se odlučiti za najbolje i najlepše ali možemo da probamo i da se ovim putem podsetimo naših izvanrednih poema.

Da on nije rođen pre 185 godina u Banatu, ne bi bilo ni ovih vanvremenskih stihova

Preporučujemo

Većina njih su pa možemo slobodno reći muškarci i imali su jedan od najlepših objekata kome su posvetili svoje pesme, a to je žena i ljubav prema ženi.

Pesma ženi - Jovan Dučić

Foto: Wikipedia/ Obradovic Goran

Dučić je u ovoj pesmi pokazao kako smo svi kada se zaljubimo skloni da idealizujemo osobu u koju smo se zaljubili. U ovoj pesmi pojavljuje se voljena osoba, kao simbol svih tišina i žudnji. Otvara se velika tema ljubavi prema nedostižnom. I postavlja se pitanje da li je čovek sklon da voli nedostižno samo zato što ga u toj nedostižnosti samostalno nadograđuje. Izvanredna pesma srpske moderne poezije i prikaza stvaranja ideala ljubavi.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,

tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.

Ti beše misao moja očarana,

simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit’ si postojala.

Rođena u mojoj tišini i tami,

na Suncu mog srca ti si samo sjala

jer sve što ljubimo – stvorili smo sami.

Laza Kostić - Santa Maria della Salute

Foto: tesla.org, Wikipedia/Тајга

Neki smatraju da je ovo najveća pesma srpske ljubavne poezije, i da li imaju pravo, pa možemo slobodno reći da imaju. Zaista ova pesma je kompletna u svakom smislu opisa ljubavi jednog muškarca prema ženi i iskazanoj čežnji za njom i želji da je ima ali ne sme i ne može. Najlepša a u isto vreme i najtragičnija pesma naše književnosti.

A kad mi dođe da prsne glava,

o tog života hridovit kraj,

najlepši san mi postaće java,

moj ropac njeno: "Evo me, naj!"

Iz ništavila u slavu slava,

Iz beznjenice u raj, u raj!

U raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve će se želje tu da probude,

dušine žice sve da progude,

zadivićemo svetske kolute,

bogove silne, kamoli ljude,

zvezdama ćemo pomerit pute,

suncima zasut seljenske stude,

da u sve kute zore zarude,

da od miline dusi polude,

Santa Maria della Salute

Kako Ana rešava ukrštene reči - Brane Petrović

Foto: pixabay.com

Prelepa pesma o jednoj Ani, Ani koja je u svom svetu, i Ani koja je svet za sebe. Ovo je pesma o načinu kako jedan zaljubljen muškarac doživljava ženu. Ona je jednom rečju fascinacija.

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!

Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!

Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav,

il neke druge vulkane,

mogu da se zakunem

u sve što imam,

i nemam,

da svet postoji zbog Ane.

Kakve su njene namere

kad sve druge sahranjuje

samo mene oživljava –

ima li Ana

stvarnog razloga

da bude tako lepa kad spava?

Uzalud je budim - Branko Miljković

Rukopis Branka Miljkovića Foto: Wikipedia/Intermedichbo

Još jedna pesma o usnuloj,mrtvoj dragoj gde dragi pokušava da je probudi ljubavlju da je probudi da bude nova i drugačija. Odsustvo voljene žene je porušilo njegov život.Ovo je jedan od najupečatljivijih i najjačih vapaja pesničke duše u istoriji naše književnosti!

Budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih

budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati

pticu zauvek sletelu

sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema

ta žena sa rukama deteta koju volim

to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim

uzalud uzalud uzalud

uzalud je budim

jer će se probuditi drukčija i nova

uzalud je budim

(Telegraf.rs)