Jul i avgust jedini u nizu 12 meseci imaju po 31 dan: Zlatno pravilo 30-31 narušeno je zbog ovog čoveka (FOTO)

Gaj Julije Cezar, je kao što znate bio najveći i najslavniji rimski vojskovođa. Pored toga što se bavio politikom, bio je pisac, a bavio se i naučnim radom. Julijanski kalendar je dobio ime po Juliju Cezaru, koji ga je uveo u upotrebu 45. godine pre Hrista.

Evo koji horoskopski znak biste bili po Julijanskom kalendaru

Preporučujemo

Cezar je bio odredio da neparni meseci u godini imaju po 31. dan, a parni po 30 osim februara koji u prostoj godini ima 29, a u prestupnoj 30 dana. Meseci su se zvali: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November i December.

Godine 44. pe nove ere, mesec Quintilis je preimenovan u Julijus u slavu Julija Cezara.

Godine 8. nove ere prvi rimski car Oktavijan Avgust naredio je da se ispravi tada uočena greška u julijanskom kalendaru i odlučeno je da se jedan mesec nazove njegovim imenom. Kako je on najviše ratnih pobeda odneo u mesecu Sextilis-u upravo taj mesec nazvan je po njemu avgust. Ali, taj mesec je imao 30, a onaj nazvan po Juliju Cezaru, jul 31. dan piše sajt duhoviti.com.

I nastao je problem, kako da Avgustov mesec ima manje dana od Cezarovog? Rešili su ga tako što su uzeli jedan dan iz februara i prebacili ga u avgust. Da ne bi tri uzastopna meseca imala po 31. dan, iz septembra su jedan dan prebacili u oktobar a iz novembra u decembar. To je dužina meseci koja važi i dan danas.

Foto: Wikipedia/Gautier Poupeau

Julijanski kalendar

Julijanski kalendar koristio se u celoj Evropi do 16. veka, kada su države počele da prelaze na novi Gregorijanski kalendar. Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine hrišćanska crkva je prihvatila julijanski kalendar za svoj zvaničan kalendar. Tvorac kalendara je grčki astronom Sosigen.

Po Julijanskom kalendaru, svaka godina čiji je broj deljiv sa četiri je prestupna i sadrži 366 dana, dok ostale sadrže 365 dana.

Pre Hristovog rođenja, u julijanskom kalendaru godine su brojane od osnivanja Rima, 753. pre naše ere.

(Telegraf.rs)