O ljubavi kakva se retko sreće, nas nisu učili u školi: Hajduk Veljko i Čučuk Stana su delili postelju, sedlo i kuburu (FOTO)

Iako su među srpskim vojvodama često postojale nesuglasice,  kada je bila reč o tome ko je najveći hajduk među Srbima jednoglasno bi se složili - Hajduk Veljko Petrović.

Major Gavrilović jedan je od najhrabrijih ljudi ikada: Prošao je torturu, mučen do iznemoglosti, a njegov junački govor i danas GRMI!

Preporučujemo

Legenda kaže da ga je jedne prilike Karađorđe pitao kako misli da se suprostavi Turcima, zabrinut njihovim brojnim stanjem, a Veljko je na to prosto odgovorio: "Odjahaću tamo i je*aću im mater!"

Hajduk Veljko je bio dosta preke naravi, često je dolazio u sukob sa nadređenima, ali mu nisu zamerali mnogo zbog njegove hrabrosti i neustrašivosti.

Bio je omiljen u društvu, važio je za velikog zavodnika, kada bi se pojavio na konju raskošno odeven, sa pozlaćenim oružjem, žene su "padale u trans".

Legenda kaže da je 1809. godine Veljko boravio na Poreču, mestu na Dunavu u blizini Đerdapa. Vojvoda Milenko Stojković je na tom mestu imao harem lepotica, pa mu je Hajduk Veljko često bio gost.

Jednom dok je s vojvodom Dobrnjcem uživao u razgovoru i piću, kroz kapiju tvrđave je ujahala Čučuk Stana, obučena kao muškarac.

- Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati nego devojačke darove krasti - prezrivo je upitala Hajduk Veljka.

Foto: Wikipedia

Iznenađen njenom drskošću Hajduk Veljko je ostao zatečen. Prijatelji su mu objasnili da su njegovi momci sakupljajući porez opljačkali darove koje je Radovan Plještić, Stanin otac spremao kćerima za miraz. Veljko je naredio da se otuđeno vrati i još je dodatno darivao Stanu.

- Sad sam te ja darivao, sad si moja - ovim rečima je počela velika ljubav između Veljka i Stane.

Hajduk Veljko koji je imao na stotine žena, zavoleo je Stanu na prvi pogled. Kada su se sreli imala je samo 15 godina. Devojčurak, sitne, krhke građe po čemu je dobila nadimak Čučuk je bila hrabrija od mnogih muškaraca.

Imala je još dve sestre, a pošto je brata dobila mnogo kasnije, otac je dugo terao da nosi mušku odeću.

Kada je upoznao Stanu, Veljko je bio u četrdesetim godinama i oženjen Marijom, sa kojom nije imao decu. Prvoj ženi je poklonio veliko imanje u Jagodini, a sveštenike je podmitio kako bi se oženio Stanom.

Oboje podjednako hrabri, zajedno su jahali u boj, delili postelju, sedlo i kuburu. Stana je bila čak četiri puta ranjena.

Nastupila je najteža 1813. godina kako za Srbiju , tako i za Veljka i Stanu. Hrabro su se borili protiv Turaka, povlačeći se sa vojskom do Negotinske tvrđave. Veljko je tu stao i odlučio da više nema povlačenja.

Foto: Wikipedia/Anastas Jovanović in 1852

Stana je uprkos Veljkovom ubeđivanju da se povuče sa ostalim ženama i decom ostala uz njega da se bore rame uz rame. Tri hiljade srpskih vojnika branilo je grad od 16.000 Turaka. Nestajalo je i hrane i municije, kažu da je Veljko topove punio pretopljenim metalnim novcem - talirima.

Nakon dvadesetodnevne odbrane, jedno jutro, kažu na današnji dan, 20. jula, dok je obilazio utvrđenje, Veljka je pogodilo tursko đule. Hajduk Veljko se vinuo u legendu, a ostale su upamćene njegove reči "glavu dajem, Krajinu ne dajem".

Nakon njegove smrti Stana je bila neutešna, ali je sa saborcima ostala do kraja sa željom da osveti muža. Povukla se tek kada joj je to naredio Milutin, Hajduk Veljkov brat, pa je jedno vreme živela u Pančevu.

Srce takve heroine nije moglo opet pripasti bilo kome. Udovica Hajduk Veljka Petrovića kasnije se udala za grka Georgakisa Nikolaua Olimpiosa, kod nas poznatijeg kao kapetana Jorgića, koji se kao član zavereničkog grčkog društva borio protiv Turaka.

Stana je ostatak života provela u Atini, na dvoru, učila je strane jezike i radila sa mužem. Iza nje su ostali dva sina i kćerka. Umrla je 1849. godine u Atini, ne zna se gde joj je grob.

(J.J.K./j.kulas@telegraf.rs)