DUŠA RUSIJE PRENETA NA PLATNO: Nikome to nije pošlo za kičicom kao Borisu Kustodijevu (FOTO)
Boris Mihailovič Kustodijev se rodio 7. marta 1878. godine u Astrahanu, nedaleko od ušća Volge u Kaspijsko more. Otac mu je bio profesor filozofije, istorije književnosti i logike na mesnoj bogoslovskoj školi, ali je umro dok je Boris još uvek bio dečak pa ga je odgajila majka.
Živeo je sa njom u malom iznajmljenom krilu kuće jednog bogatog astrahanskog trgovca; opulentni način života ove provincijske klase je imao veliki uticaj na njega, pa će Boris u kasnijim godinama pokušavati da oživi ta sećanja na svojim slikama.
Još uvek je bio u Astrahanu kada je počeo da uzima prve časove slikanja, da bi u periodu 1896-1903. bio u studiju slavnog Ilje Repina na Imperijalnoj akademiji umetnosti u prestonom Sankt Peterburgu. U istom periodu je uzimao i časove vajanja kod Dmitrija Steleckog i crtanja kod Vasilija Matea, a u godini u kojoj je stigao u glavni grad, prvi put je javnosti izložio svoje slike.
Poslednje godine boravka kod Repina — koji je imao samo reči hvale za svog učenika i velika očekivanja od njega — ovaj je dobio nalog za izradu slike u čast stote godišnjice Državnog saveta (rus. Государственный совет Российской империи); Kustodijev mu je mnogo pomagao na ovom neverovatno složenom delu. Takođe je tih prvih godina XX stoleća izradio i portrete nekolicine svojih kolega za koje je verovao da su od velikog značaja za rusku umetnost, među kojima je i Ivan Bilibin, slikar kojim smo se već ranije podrobnije bavili.
1903. je oženio 23-godišnju Juliju Prošinskaju i uz finansijsku pomoć akademije naredne godine posetio Španiju i Francusku, gde je u Parizu posećivao studio Renea Menara. 1907. godine bio je u Italiji, dve godine docnije u Austriji i Nemačkoj. Ali gde god bio, osećao je zov svoje "rodine"; jednom je, kada se vratio kući, pisao svom prijatelju i bivšem učitelju crtanja Mateu da se napokon vratio u "našu blagoslovenu rusku zemlju".
Ruska revolucije 1905. ostavila je veliki utisak na osetljivu dušu Borisa Kustodijeva; tih se godina prvi put susreo sa grupom inovativnih umetnika okupljenih oko časopisa "Svet umetnosti" (rus. Мир иску́сства), a 1910. (godinu dana nakon izbora za člana Imperijalne akademije umetnosti) postaće i njihov član i izlagati na njihovim izložbama.
U godini te neuspele ruske revolucije Kustodijev se okrenuo i ilustraciji kojoj će se vraćati do kraja života, pa je ilustrovao mnoga velika i klasična dela ruske književnosti kao što su Gogoljeve "Mrtve duše", "Kočije" i "Šinjel" te Ljermontova "Pesma o caru Ivanu Vasiljeviču, mladom opričniku i strelovitom trgovcu Kalašnjikovu".
Međutim, razboleo se od tuberkuloze kičme pa je na savet svog lekara morao da se leči godinu dana u Švajcarskoj. Čak i tamo je slikao Rusiju, a 1915. godine je izradio možda najčuveniji portret ruskog imperatora Nikolaja II (priložen odmah ispod). 1916. postaje paraplegičar; "Sada je moj čitav svet moja soba" govorio je.
Ipak, na zaprepašćenje svoje okoline ostao je veseo i razgragan kao da se ništa nije desilo, te sve njegove slike od tada pa do smrti stvaraju utisak bezbrižnog i radosnog života: drugim rečima, Kustodijev nije dozvolio da se njegova fizička patnja prenese na psihičku i tim putem na platno. Recimo, živopisne slike kao što su "Maslenica" i "Fontanka" izradio je po sećanju.
Tokom revolucionarne 1917. godine slikao je, crtao, ilustrovao, izrađivao portrete, uglavnom zaokupljen onim što se dešava u svetu izvan njegove sobe. 1918. oslikao je "Trgovčevu ženu", koja će mu postati možda najpoznatija slika (prva ispod). Bavio se takođe i scenografijom.
1923. postao je član Asocijacije umetnika revolucionarne Rusije i slikao je do smrti koja je nastupila dana 26. maja 1927. u njegovoj 49. godini, u Lenjingradu.
(O. Š.)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
M.K.
Slika na volgi 😍😍👌 jako mi se dopada inace izuzetan slikar ❤.
Podelite komentar