"Samo se bojim Božijeg suda": Papa Franja zamerio se Hrvatima, sve zbog Srpske pravoslavne crkve

Pontifikat pape Franje, na pitanje o hrvatskim vernicima, obeležila su najviše pitanja o kanonizaciji Alojzija Stepinca, međugorskom čudu i neostvarenoj želji mnogih da on poseti Hrvatsku. Njegovo nasleđe i uticaj na hrvatsku crkvu za zagrebački portal Dnevnik.hr prokomentarisao je Ivica Maštruko, jedan od najistaknutijih hrvatskih diplomata i poslednji ambasador Jugoslavije pri Svetoj Stolici.

"Nema konkretnog odnosa prema Hrvatskoj. Papa Franja je više prihvaćen u narodu i vernicima nego u hijerarhiji naše Crkve. Lideri, odnosno biskupi, članovi Hrvatske biskupske konferencije, gledaju na njegove upute s nekim omalovažavanjem, ali ne javno. U praksi se samo nekoliko članova Hrvatske biskupske konferencije ponaša u skladu sa papinom porukom, a pokušava da vodi poruku papi. misiju koju svi verski i politički lideri pokušavaju da proglase, a to je povratak korenima i izvornim porukama, u ovom slučaju – hrišćanstvu“, kaže Maštruko.

Preporučujemo

Za vreme papinog pontifikata osnovana je Mešovita komisija hrvatskih katoličkih i srpskih pravoslavnih stručnjaka za zajedničko ispitivanje lika kardinala Alojzija Stepinca. Pod predsedavanjem oca Bernarda Ardure, predsednika Papskog saveta za istorijske nauke, članovi Mešovite komisije okupili su se 12. i 13. jula 2017. godine u Casa Santa Marta u Vatikanu.

U zajedničkom saopštenju je navedeno da su se članovi Komisije saglasili da je svojim radom omogućio bolje razumevanje istorije u godinama između Prvog svetskog rata i 1960. godine, godine smrti kardinala Stepinca. Takođe je bilo moguće rasvetliti život i službu uglednog katoličkog pastora u posebno teškom istorijskom periodu. Došlo se do zaključka da su različiti događaji, pojave, zapisi, ćutanja i pozicije i dalje podložni različitim tumačenjima. U slučaju kardinala Stepinca ostala su različita tumačenja koja daju pretežno Hrvati katolici i pravoslavni Srbi", saopšteno je nakon rada Mešovite komisije.

Foto: Tanjug/AP/Andrew Medichini

Isto tako, po povratku iz trodnevne posete Bugarskoj i Severnoj Makedoniji 7. maja 2019, papa Franja je razgovarao sa novinarima u avionu i na pitanje o Stepinčevoj kanonizaciji rekao da ga zanima istina.

„Istorijski slučaj je ovaj: kanonizacija Stepinca. Bio je vrlinski čovek, zato ga je Crkva proglasila blaženim. Verni mogu da mu se mole. Ali u jednom trenutku je bilo nerazjašnjenih stvari koje se tiču istorije. I ja, koji treba da potpišem kanonizaciju – to je, u stvari, moj zadatak – moliti se, razmišljati i tražiti pomoć od srpskog patrijarha, moliti se, razmišljati i tražiti pomoć. Irinej, koji je sjajan patrijarh. I Irinej mi je pomogao. Zajedno smo osnovali istorijsku komisiju: i njega i mene zanima jedino što nije pogrešno, nas zanima istina. Ne praviti greške. Kakva je korist od deklaracije o svetosti ako istina nije jasna. Nikome ne služi. Znamo da je (Stepinac) dobar čovek, da je blagosloven čovek, ali za ovaj korak sam tražio za pomoć Irineju da se sve po istini izučava. Mi to dublje proučavamo, oni proučavaju neke tačke da bi istina bila jasna. Ne plašim se istine. Samo se bojim Božijeg suda. „Hvala“, rekao je papa o Stepinčevoj kanonizaciji.

„Jasno je da je papa morao da vodi računa o stavovima drugih Crkava kada je u pitanju kanonizacija. I po mom mišljenju, nema razloga da se prihvati ideja o proglašenju Stepinca svecem zbog njegove kontroverzne uloge u hrvatskom društvu za vreme NDH i mnogih kontroverznih tačaka. Sa tom Mešovitom komisijom pokušalo se i da se stavovi koji su se suprotstavili da su srpski lideri bili bliži, ali se ispostavilo da su oni prilično suprotni. Pravoslavna crkva je oštro reagovala na tu ideju, a s obzirom na to da je Franja ekumenski papa, zalagao se za jedinstvo unutar hrišćanstva, zbližavanje katolika i pravoslavnih hrišćana, odnosno za ono što je uspešno uradio sa protestantima“, naglasio je Maštruko.

Foto: Tanug/ Dragan Kujundžić, Arhiva manastira Tumane/Jerođakon Gavrilo

"Njegovi stavovi o Međugorju mogu se protumačiti kao praktično rešenje. Gde ima novca, tu je i Crkva, a nema odricanja od takvih prihoda i uticaja, a teološki aspekt se ostavlja po strani. Dakle, ide se za praktičnim i pragmatičnim rešenjem. Ništa protiv Međugorja nije učinio, ali nije ni učinio da ukazanje bude, čak i da će ukazanje biti prihvaćeno, rekao je ko će po Maštru poverovati" Franjo neće promeniti stavove Vatikana o kanonizaciji Stepinca i Međugorja.

"Zavisi kakav će biti lični stav novog pape, ali tu ne treba očekivati nikakve promene. A činjenica da je došlo do opšte "stepinizacije" naše crkve bez ikakve potrebe i smisla je činjenica. Ova politika u vezi sa Stepincem u našem crkvenom vrhu će se nastaviti bez obzira ko je novi papa. Ništa posebno se neće desiti, neki od biskupa koji su do sada bili sa papom će nastaviti sa takvom porukom, a sa nekima će se i dalje ponašati. Skeptičan prema njegovim postupcima i stavovima u praksi će ostati takav, papa je više uticao na naše vernike nego na samu Crkvu, a to je učinjeno kroz povremeni izbor biskupa, a atmosfera u Hrvatskoj katoličkoj crkvi je takva da se ne može reći da su većina papinih kadrova.

Uprkos želji hrvatskih vernika da papa Franja poseti Hrvatsku, on je ipak odabrao druge lokacije za posetu, poput onih u susedstvu.

"Nema ništa posebno u tome, pa nema argumenta da nije došao jer nije bio sklon Hrvatskoj. Imao je jednake simpatije prema svim katolicima. I za svoje posete birao je one destinacije koje su zahtevale njegov dolazak. Dolazak kod nas bio bi više radi manifestacije, ili u smislu da ide uveriti i pohvaliti nekoga ko takođe ne treba svoju poziciju, gde bi mogao izraziti svoj uspeh", rekao je o papi Franji.

"Po mom mišljenju, Afrika i Azija još nisu u trci za novog papu, kao ni Amerika. Latinska Amerika je sada imala svoj izbor, imali smo i Poljaka i Nemca. Mislim da će izbor biti sužen na Francusku, što je uvek problematično s obzirom na istoriju njihovih odnosa i papstvo, zatim Španiju, koja ima dobre kandidate, ali to govorno područje je sada pokrilo da se prvobitno vratilo u koren pape I Bergo. Italijansko govorno područje je moguće i da bi sledeći papa, posle dužeg vremena, mogao da bude iz Italije“, zaključuje bivši ambasador.

(Telegraf.rs / Dnevnik.hr)