Sneg zatrpao vozila, došao do krovova kuća: Dok u planinama veje, poplave u nizijama ruše sve pred sobom

Prethodna dva dana snažan ciklon nalazio se nad centralnim delovima Mediterana. Njegov centar nalazio se iznad Đenovskog zaliva. Položaj ciklona bio je takav, da su u prednjem delu preovladavala snažna južna visinska strujanja, a u zadnjem delu severna. Pogranični deo sudara ovih strujanja bila je oblast iznad Alpa, što je dovelo do ekstremno obilnih padavina od juga Francuske preko severa Italije i Švajcarske do zapada Austrije i Slovenije.

U nižim predelima palo je i više od 100 litara kiše, a bilo je i jakih i obilnih pljuskova, uz oluje sa grmljavinom. U primorskim predelima olujni južni vetar imao udare od 100 km/h, uz višemetarske plimne talase.

Preporučujemo

Lokalno je na severu Italije palo od 300 do 500 litara kiše i to na južnim padinama Alpa, što je dovelo do katastrofalnih poplaba i bujica, usled izlivanja manjih reka i potoka, koje su nosile sve pred sobom. Mnoga naselja su pod vodom, a pojedina su pretrepela i razorne štete.

Kritično je bilo i na širem podurčju Milana.

Istovremeno, u višim predelima Alpa padao je veoma obilni sneg, a zbog prodora vrlo hladne vazdušne mase, snežna granica u Švajcarskoj, na jugu Nemačke i na istoku Francsuske spustila se i na 800 metara, dok je na južnim i istočnim padinama Alpa snežna granica bila iznad 1500-2000 metara nadmorske visine.

Najobilniji sneg pao je u zapadnim predelima Alpa, u pograničnom delu Francuske, Švajcarske i Italije, gde je vejao bez prestanka dva dana, a palo je i do 3 metra novog snega. Kako je reč o veoma vlažnom i teškom snegu, došlo je i do velikih nevolja, kako u saobraćaju, tako i u naseljima, a brojna naselja skoro da su zatrpana.

Foto: https://www.facebook.com/MeteoExpress/reels/

Sneg je potom nastavio put ka istoku i palo je i više od pola metra, lokalno i do dva metra, a slike su fascinatne, kao usred zime.

Foto: Charlotte Bruchez

Temperatura vazduha opala je ispod 0°C, a sneg je povremeno bio praćen i grmljavinom na pojedinim lokacijama.

Dobra vest je da je sneg prestao, ali ono što sada zabranjiva, jeste ogromna opasnost od lavina, ali i od poplava nakon naglog otapanja.

Sneg je redovno pojava i u ovom delu godine u Alpima, dok u višim delovima Alpa može da padne i preko leta. U proseku, na višim delovima Alpa iznad 3000 metara nadmorske visine, najviše snega u proseku se meri tokom maja, često i više od 500-600 cm, da bi se do kraja juna neretko i na tim lokacijama u potpunosti otopio.

Kada je reč o našem području, u Srbiji snega ima iznad 2000 metara nadmorske visine, pa ga tamo ima na najvišim delovima Kopaonika, ali i na planinama Kosova i Metohije, gde iznad 2200 metara ima i do pola metra snega. Slična situacije je i u Crnoj Gori, kao i BiH, a najviše senega u BiH ima na Bjelašnici iznad Sarajeva oko 90 cm, a na pojedinimlokacijama planima iznad 2200 metara ima i do metar snega.

U Sloveniji snežnog pokrivača ima iznad 1300 metara, pa ga tako na Vogelu na oko 1500 metara ima čak 50 cm,  na Kredarici na 2514 metaa čak 262 cm.

U Hrvatskoj snega više nema.

Ono što je interesatno, obilnog snežnog pokriača i dalje ima u planinama na severozaapdu Grčke i to više od pola metra, s obzirom na to da je sneg i nedavno padao, čak i u nizijama. Inače, planine na severozapadu i u delu centralne Grčke visine su iznad 2000 metara, a sneg se zadržava do juna.

U Alpima snega trenutno ima iznad 1000 metara. Na visinama iznad 1500-2000 metara ima ga pola metra do metar, a u višim delovima Alpa i do 6 metara.

(Telegraf.rs)