Ko služi vojni rok u Hrvatskoj dobijaće 1.100 evra mesečno, a evo šta čeka one koji neće u kasarnu

Hrvatsku meseci dele od uvođenja obveznog vojnog roka. Nedavno je održan sastanak, na kojem su razmatrana tri važna dokumenta koja će oblikovati budućnost hrvatske odbrane, piše 24sata. Na sastanku su bili ministar odbrane Ivan Anušić, ministar policije Davor Božinović i šef diplomatije Gordan Grlić Radman, predstavnici Generalštaba i ostali bliski saradnici premijera.

Tema sastanka bila je finalizacija strategije odbrane, dugoročni plan razvoja Oružanih snaga Hrvatske i izmene Zakona o odbrani, s posebnim naglaskom na uvođenje temeljnog vojnog osposobljavanja. Prva dva dokumenta, koji se odnose na strategiju odbrane i plan razvoja Oružanih snaga, već su ažurirani i prilagođeni novim globalnim izazovima, piše 24sata.

Preporučujemo

Prema rečima izvora tog portala, oba dokumenta dobila su podršku svih prisutnih na sastanku i uskoro će ih uputiti predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću na dalje usuglašavanje. Ova dva dokumenta ključna su za sazivanje sednice Veća za odbranu. Treći dokument su izmene Zakona o odbrani, čije će promene doneti vojni rok.

Ove izmene trenutno su u fazi finaliziranja, a dogovoreno je da će biti potrebna dodatna usaglašavanja. Jedna od ključnih promena odnosi se na služenje civilnog vojnog roka, koji će biti opcija za sve one koji ne žele da služe vojni rok.

Izmene Zakona o odbrani trebalo bi uskoro da uđe u javno savetovanje. Očekuje se da će dokument biti u javnom savetovanju u junu, a prvo čitanje zakona u Saboru planirano je za jul. Nakon letne pauze, u septembru bi trebalo biti drugo čitanje, a izglasavanje se očekuje u oktobru. I ovaj dokument biće upućen na usuglašavanje predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću.

Kako navodi 24sata, ove godine biće postavljen ceo pravni okvir za temeljno vojno osposobljavanje. Kako je najavio ministar, vojni rok trajaće dva meseca, a regruti će imati pravo na naknadu od oko 1.100 evra mesečno, uz smeštaj i hranu.

Vreme provedeno u kasarnama biće uračunato u radni staž, a oni koji služe vojni rok imaće prednost pri zapošljavanju u javnim i državnim službama.

Za one koji se pozovu na prigovor savesti predviđene su dve opcije. Prva opcija odnosi se na služenje u sistemu civilne zaštite, koje će trajati tri meseca. Tokom ovog perioda, regruti će biti osposobljeni za delovanje u kriznim situacijama poput požara, poplava ili zemljotresa.

Naknada za ovu opciju trebalo bi da bude manja i da iznosi 250 evra. Druga opcija uključuje četiri meseca službe u lokalnoj samoupravi, gde će regruti obavljati poslove poput čišćenja kanala, košenja trave i sličnih zadataka. Kako saznaje 24sata, još uvek nije dogovoreno – odnosno, treba da se finalizuje – da li će taj deo obuke biti uračunat u radni staž.

(Telegraf.rs)