Huk koji se u Crnoj Gori ne zaboravlja: Na današnji dan desio se jedan od najstrašnijih zemljotresa u regionu

Huk koji je 15. aprila 1979. godine u 7 sati i 20 minuta razorio Crnogorsko primorje i danas odzvanja u kolektivnom pamćenju. Pre tačno 46 godina, Crna Gora se suočila sa posledicama jednog od najrazornijih zemljotresa u svojoj istoriji – potresom jačine 7 stepeni Rihterove skale, odnosno intenziteta do 9 stepeni Merkalijeve skale, piše Dan.

Epicentar se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara, svega 15 kilometara od obale. Za samo desetak sekundi, razorena je gotovo čitava primorska zona dužine više od 100 kilometara. Stradala je 101 osoba u Crnoj Gori i 35 u susednoj Albaniji. Oko 100.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

Najpogođeniji su bili gradovi Ulcinj, Bar, Petrovac, Budva, Tivat, Kotor, Risan i Herceg Novi. Uništen je veliki broj hotela, oštećena su 53 zdravstvena objekta, čak 570 ustanova socijalne i dečije zaštite i 240 škola. Kulturno-istorijsko nasleđe pretrpelo je ogromnu štetu, a uništeno je i oko 550 kilometara magistralnih i regionalnih puteva.

Ukupna materijalna šteta procenjena je na preko 4,5 milijarde dolara.

U trenutku zemljotresa u Crnoj Gori se nalazio i predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je boravio u vili "Galeb" u Igalu. Tog istog dana obišao je razorena područja i pozvao sve republike i pokrajine da pomognu Crnoj Gori.

"Mislim da svakome mora biti jasno da solidarnost koja se kod nas uvek pokazivala, naročito u ovakvim situacijama, i ovoga puta mora doći do punog izražaja", poručio je tada Tito.

Dok se tlo još treslo od naknadnih udara, uz podršku svih jugoslovenskih republika i međunarodne zajednice, započela je obnova razorene obale. Bila je to druga velika posleratna obnova Crne Gore, a trajala je više od decenije. Posledice zemljotresa koji je trajao samo deset sekundi osećale su se godinama, podseća Dan.

Najjači zemljotres u istoriji Crne Gore

Ovaj potres bio je "najjači zabeleženi zemljotres u crnogorskoj istoriji", rekla je Jadranka Mihaljević, načelnica Odeljenja za instrumentalnu i inženjersku seizmologiju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore, za BBC na srpskom.

"On je i najsnažniji instrumentalno zabeleženi zemljotres na istočnoj jadranskoj obali."

"Ako govorimo i o zemljotresima o čijoj jačini sudimo posredno, preko istorijskih zapisa, jači je bio samo onaj koji je pogodio Dubrovnik 1667. godine i za koji se smatra da je imao magnitudu od 7,4 stepeni Rihtera", objašnjava seizmološkinja.

"Oko mene su padale stene"

Ismeta Karamanagu iz Ulcinja zemljotres nije probudio iz sna. Kada je sat otkucao 7.19, ovaj stanovnik ulcinjskog Starog grada koji je tada predavao nemački jezik u tamošnjoj školi, već se spustio pod zidine, tik uz obalu.

"Krenuo sam da farbam barku, a kad je počelo da trese, trčeći sam se vratio kući jer su oko mene počele da padaju stene", priseća se Karamanaga, koga Ulcinjani danas u šali zovu "gradonačelnik Starog grada".

Sa ženom i sinom od 17 meseci izleteo je iz kuće ka izlazu iz tvrđave, seća se za BBC na srpskom.

"Oko moje kuće su sve bile ruševine"

"Oko moje kuće su sve bile ruševine, bašta nam je bila u rasulu, dizao se dim i prašina, ali je kuća opstala i kasnije je bila obeležena žutom bojom, što je značilo da može da se obnovi", dodaje.

U "potpuno razrušenom" starom gradu poginulo je pet ljudi, među njima i Ismetov prijatelj.

U gradu i okolini, ukupno je potvrđena 31 žrtva.

Iako su Bar i Ulcinj bili najbliže epicentru zemljotresa i imali najviše žrtava, ogromna oštećenja pretrpela je i Budva, gde je urušeno nekoliko hotela, pokraj kojih je stanovala porodica Željka Filipovića.

Tada 21-godišnji mladić je u stanu bio sa ocem, a oko njega su redom padali hoteli Slavija, Stara i Nova plaža, prepričava Željko za BBC na srpskom.

Konobarica vikala ispod ruševina

"Zemljotres me je probudio, našli smo se očas ispred zgrade, vidimo da su pali hoteli i čujemo konobaricu kako ispod ruševina Stare plaže viče zaglavljena ispod dovratka."

"Uspeli smo da otvorimo samo malu rupu, taman koliko je bilo dovoljno da je izvučemo i ostala je živa", priseća se ovaj Budvanin.

Kako je došlo do zemljotresa?

Crna Gora se nalazi na području na kojem se susreću jadranska masa i dinarski planinski masiv.

Taj susret ponekad dovodi do potresa, objašnjava seizmološkinja Jadranka Mihaljević.

"Jadranska ploča ponire ispod Dinarida, koji se izdižu usled tog pritiska, pa u jednom trenutku taj napon u stenama prevaziđe granicu čvrstoće i dolazi do velikog oslobađanja energije", kaže.

Dinarski masiv podeljen je na blokove, a to sleganje pojedinačnih blokova, kaže ona, bilo je vezano za naknadnu seizmičku aktivnost tokom cele 1979. godine.

Do kraja 1979, registrovano je 90 naknadnih zemljotresa magnitude četiri stepena Rihterove skale ili većom, više od 100 jačine između 3,5 i četiri stepena i još gotovo 10.000 slabijih potresa, navodi se na sajtu crnogorskog Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju.

Najsnažniji je zabeležen naspram Budve, 6,1 stepena Rihterove skale, u maju, kaže Mihaljević.

"Zemljotres su pratile pojave odrona i klizišta na kopnu i ispod nivoa mora, kao i izbijanje peskova u području reke Bojane i Boki Kotorskoj."

"Proces smirivanja tla u Crnoj Gori potrajao je i godinama kasnije, a svi dalji potresi bili su posledica tog velikog oslobađanja energije u jednom momentu", kaže seizmološkinja.

Broj žrtava je ipak bio manji u poređenju sa iskustvima iz zemljotresa ove jačine.

"Uticale su i srećne okolnosti: nije bila turistička sezona, bila je nedelja, rano jutro, nisu radile poslovne zgrade i škole", objašnjava Mihaljević.

(Telegraf.rs)