Udala se za Sandžakliju godinu i po nakon smrti muža, mnogi je osudili: Pismo dece očuhu ućutkalo sve!

Životna priča Mahire Hajdarpašić iz Sarajeva bila je ispunjena usponima i padovima, togom i boli, a sada, kada joj se sreća ponovo osmehnula, ljudi koji malo znaju o njoj i koji nemaju nikakva prava da to čine, našli su se da joj sude...

Ova prelepa Sarajlika provela je 16 godina pored teško obolelog supruga Eseda, posvetivši mu mladost, zdravlje i svaki delić svoje svakodnevice... Nažalost, bolest je odnela njenog supruga i Mahira je ostala sama.

Preporučujemo

Esed je preminuo u martu 2022. godine, a godinu i po kasnije, Mahira se udala za Saladina Hajdarpašića. Umesto razumevanja i podrške, dočekala je osudu, komentare i neugodna preispitivanja njenog prava na sreću, piše Sandžak Danas.

Godine koje je provela sa Esedom bile su ispunjene neprestanim izazovima. On je bolovao od multiple skleroze, bolesti koja razara i telo i duh, a Mahira je, bez ikakve pompe ili patetike, svakodnevno brinula o njemu. Kupala ga je, hranila, nosila u naručju kada više nije mogao da hoda, budila se svakih nekoliko sati da ga okreće kako ne bi zadobio rane od ležanja. Vodila ga je u bolnice širom sveta, tragajući za spasenjem koje nije stiglo. Istovremeno, brinula je o deci, njihovim školskim i životnim potrebama. Nije se žalila, niti tražila sažaljenje. Njena tiha požrtvovanost postala je simbol snage žene koja ne odustaje, čak i kad bi je sam suprug, svestan tereta koji joj nosi, molio da ga ostavi.

Nakon njegove smrti, Mahira se suočila sa ogromnom prazninom. Ta praznina nije bila samo emotivna, već i fizička – odsustvo čoveka kojem je sve podredila. Godinu i po dana kasnije, život joj je ponudio novu priliku kroz Saladina – čoveka koji je nije posmatrao kao “udovicu”, već kao ženu dostojnu poštovanja i ljubavi. On je s iskrenošću prihvatio njenu decu, njenu prošlost, njene rane. Međutim, dok su njih dvoje gradili novi život u tišini i miru, društvo ih nije ostavilo na miru.

Na društvenim mrežama pojavili su se komentari puni osude. Mnogi su tvrdili da je prerano nastavila dalje, da je zaboravila, da ne poštuje uspomenu na pokojnog muža. Ipak, Mahira nije odgovarala uvredom na uvredu. Njen odgovor bio je dostojanstven, smiren i prožet emocijama. Objavila je poruku u kojoj kaže: „Nikad nikom nažao učinila nisam. Šesnaest godina sam bila sama. Onda Alahovom voljom čovek preseli, preseli zadovoljan mnom. Nakon godinu i po upoznam čoveka i udam se. Nikog nisam povredila, nikog slagala.“

Najemotivniji odgovor, međutim, nije došao od Mahire, već od njenih sinova. Oni su očuhu Saladinu napisali pismo koje je Mahira odlučila da podeli s javnošću. U tom pismu, jednostavnim i toplim rečima, deca su mu zahvalila što je ušao u njihove živote, što ih je prihvatio i voleo bez potrebe da ikoga zameni. Taj čin – spontan, iskren i lišen svakog interesa – ućutkao je većinu onih koji su Mahiru osuđivali.

Danas, godinu dana nakon venčanja, Mahira i Saladin žive skromno, ali ispunjeno. Na društvenim mrežama, Mahira je nedavno objavila: "Srećna nam prva, ali mnogo bitna godišnjica. Izdržali smo sve. Hvala Alahu što nas je spojio".

Priča Mahire Hajdarpašić nije priča o izdaji, već o ljudskoj snazi, o pravu na novi početak. Ljubav prema Esedu bila je sveta, ali ta svetost ne poništava mogućnost da srce ponovo zadrhti. U društvu koje brzo sudi, ali sporo razume, Mahira je pokazala da dostojanstvo nije u tišini, već u istini. A njena istina je jednostavna: niko ne zna tuđu bol osim onoga ko je u njoj živeo. I niko ne bi smeo da uzima sebi pravo da određuje kad je vreme za sreću, piše Sandžak Danas.

(Telegraf.rs)