Jato delfina oduševilo ljude u Portorožu, stručnjaci zabrinuti zbog jedne stvari: "Čudno se ponaša naša Ciao"

Jato delfina primećeno je u Jadranskom moru kod Portoroža krajem marta i izazvalo je oduševljenje ljudi. Međutim, stručnjaci su poslednjih godina primetili dosta neobičnog ponašanja kod morskih sisara. Na primer, pojavljuju se na mestima van svog staništa ili njihovo ponašanje značajno odstupa od karakteristika vrste. Takvo ponašanje sve češće beleže i istraživači iz piranskog udruženja Morigenos, koje je učestvovalo u međunarodnoj studiji o tome šta se dešava u morima oko nas.

Morževi su viđeni na obali Velike Britanije, a primećeni su i u Francuskoj i Norveškoj, iako im je stanište mnogo severnije. Ili beluge koje su se našle u rekama, duboko u Temzi ili Seni.

Preporučujemo

Sve ovo zabrinulo je istraživače, koji ukazuju na njihovo dosta neobično ponašanje.

"To su morski sisari koji se pojavljuju ili izvan svog prirodnog dometa, područja njihovog pojavljivanja, ili unutar svog prirodnog dometa, ali u veoma neobičnim okolnostima ili na specifičnim čudnim lokacijama", objasnio je Tilen Genov iz Morigenosa za 24ur.com.

Međutim, ima mnogo više anomalija, a otkrivene su i u slovenačkom moru.

"Takav primer je bio i slučaj grbavog kita u Sloveniji 2009. godine, jer grbavi kitovi ne žive u severnom Jadranu", istakao je Genov.

Još jedan primer dogodio se nedavno. Naime, krajem prošle godine primećena je vrsta delfina koja je inače bila uobičajena u slovenačkom moru, ali je njeno ponašanje bilo prilično neobično.

"Reč je o primerku ove vrste koji je sam, što je veoma neobično, i koji se neobično ponaša, boraveći u lukama, u luci Kopar, i izolskom mandraču, odnosno veoma blisko ljudskoj delatnosti", istakao je Genov.

Delfin, ženka, dobila je ime Ciao i pažljivo je nadgledana.

Ove anomalije su delom posledica klimatskih promena, što može značiti gubitak plena, ali najčešće zbog ljudskog ponašanja, jer su ove životinje prilično osetljive na buku i zagađenje.

I šta učiniti u takvim slučajevima? Ponekad je neophodno fizičko kretanje životinje, a u ekstremnim slučajevima i eutanazija, ako nema drugog rešenja.

"Mnogo puta je najbolja mera ne raditi ništa, a u studiji objašnjavamo da nečinjenje može biti i rešenje za upravljanje", zaključio je Genov.

Na kraju krajeva, priroda na kraju nađe svoj put. To je bio slučaj i sa delfinom Ćaom, koji je prestao da se približava obali nakon otprilike mesec dana.

Slovenačko udruženje Morigenos je ove godine prijavilo nekoliko susreta sa delfinima koje prate dugi niz godina. Neki od njih su poznati skoro 22 godine, a skoro svi imaju imena - među njima su i Galatea, Olaf, Natali, Neptun, Unagi i Saša.

(Telegraf.rs)