Lekar u gradu sa juga Dalmacije u kojem je puno ljudi umrlo od raka: "U školi su nas vodili na jedan izlet..."

Pet najčešćih uzroka smrti u Dubrovačko-neretvanskoj županiji su ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, dijabetes, hipertenzivne bolesti i maligni rak dušnika, bronhija i pluća. Podatke Državnog zavoda za statistiku o preminulim osobama u 2023. godini obradio je Zavod za javno zdravlje DNŽ. Te godine je umrlo 1.360 osoba, piše Dubrovački vjesnik.

Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti, najveći procenat među uzrocima bolesti u ovoj županiji odnosi se na cirkulatorni sistem. To važi i za žensku i za mušku populaciju. Jedini grad u kojem je, u pomenutoj godini, najveći procenat umrlih od tumora su Ploče. Prva asocijacija na mogući uzrok je azbest.

Preporučujemo

"Kako bi Amerikanci rekli, dolazi 'pay day'. Svakodnevicu uzimamo zdravo za gotovo, a život kakav živimo došao je na naplatu; sve ono što se godinama taložilo, od azbesta, luke, uglja, cigareta do otrova i toksina po Neretvi. U luci su i sada brda uglja, a srećom, nikada se nije ostvario projekat termoelektrane, što bi osetili i oni u Trpnju. Ovako, vetar samo nosi nama po Pločama. Ali, to je cena života. Medicina produžava život. Da biste to omogućili, nešto se mora raditi, da biste radili, morate proizvoditi. Nije to neka uteha, već realnost. Najveća incidencija je kod generacija koje su sada u dobi od 65 do 75 godina. Dok je našim precima pre 100 godina prosečan životni vek bio 50 godina, danas je očekivano prosečno trajanje života oko 80", kaže dr Vinko Matić, direktor Doma zdravlja Ploče i lekar opšte prakse koji je čitav radni vek proveo u tom gradu. I danas, sa 68 godina, radi kao lekar.

"Mnogo ljudi u Pločama je umrlo od raka pluća. Da li je to od pušenja ili azbesta? Univerzalni stav je da je svako ko živi u krugu od 40 kilometara od azbesta izložen, na ovaj ili onaj način. Ovo vam sve govori: u prvom razredu osnovne škole, svi smo išli u fabriku azbesta na izlet. Sećam se svog prijatelja iz klupe, Tonćija Barbira, s kojim sam za ruku prolazio kroz izložbeni prostor kako bi nam pokazali kako fabrika radi. Nismo videli prst pred nosom. Svi smo mi u Pločama izloženi azbestu, nisu samo radnici. Ko je jednom udahnuo, samo jednu česticu azbesta, ne može je izbaciti iz respiratornog trakta. Ponavljam, dođe vreme naplate", komentariše dr Matić.

Pločanski lekar ima poruku i za stanovnike Dubrovnik.

"Imajte na umu, vi koji živite u Dubrovniku, da niste pošteđeni. Kad dim iz kruzera sukne dok pale motore, više zagađuje vazduh nego svi vaši automobili koje vozite, a ljudi na to ne obraćaju pažnju", apelovao je.

Upozorava i na problem nepridržavanja uputstava pri korišćenju pesticida na čitavom području doline Neretve, ne samo u Pločama.

Foto: printskrin/earth.google.com

"I onda još to mešaju rukom, bez ikakve zaštite. Mnogo je faktora koji rezultiraju ovakvom statistikom. Među njima je i pušenje. Sećam se kako su učenici nekadašnjeg ŠUP-a, škole u privredi, svi doslovce pušili. To su te generacije koje danas imaju oko 70 godina, koje ne oboljevaju samo od hronične opstruktivne bolesti pluća, već i raka pluća. Svakodnevno gledam ljude koji sede oko zgrade Doma zdravlja i puše, neprijatno mi je to da gledam", kaže dr Matić.

Za sve popularnije elektronske cigarete kaže da ga podsećaju na prelaz sa škije na filter.

Foto: printskrin/earth.google.com

"Neki će se setiti da su tek sedamdesetih godina u cigarete počeli umetati filtere. Dakle, ako je nešto poboljšano, ne znači da nema nuspojava", objasnio je.

Najbolja kampanja protiv pušenja je visoka cena duvana, kaže lekar. Protivnik je "medicinskog terorizma", smatra da pušenje ostavlja na izbor svakom pojedincu, ali da posledice tog izbora ne treba da plaća čitavo društvo. Procenjuje da je petnaestak procenata pacijenata u njegovoj ordinaciji u kategoriji pušača i da, najviše zbog skupoće, potrošnja duvanskih proizvoda opada, piše Dubrovački vjesnik.

(Telegraf.rs)