Broj samoubistava u crnogorskim zatvorima u porastu: Potresno pismo žene čiji muž se ubio iza rešetaka

Najmanje sedam osoba počinilo je u poslednjih pet godina samoubistvo u crnogorskim zatvorima. Od toga dve u poslednjih pola godine.

U poslednjem slučaju 33-godišnjeg Baranina Nenada N., porodica je optužila zatvorske vlasti da su ignorisale molbe da mu se pruži pomoć zbog njegovog fizičkog i psihičkog stanja.

"Da li je potrebno da se na tragičan način ugasi život jednog mladog čoveka, da bi došlo do korenite promene ovog okrutnog sistema? Da li je zatvoren manje bitan i vredan od nas 'slobodnih' građana", piše u javnom obraćanju njegove supruge.

Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija su negirali da mu nije pružena odgovarajuća medicinska pomoć.

Slučajem Nenada N., koji je bio 14 meseci u istražnom zatvoru, bavi se i Zaštitnik ljudskih prava i sloboda, potvrđeno je iz ove institucije za Radio Slobodna Evropa.

Da je broj samoubistava u porastu vidi se iz analize Zaštitnika, po kojoj su u periodu 2008-2020. u zatvoru počinjena dva samoubistva. Od tada najmanje sedam, prenosi RTCG. Crna Gora inače, prema nalazima Saveta Evrope, ima jedan od najviših procenata u Evropi kada je stopa samoubistava među zatvorenicima u pitanju.

Sumorna statistika

Gradacija u statistici Saveta Evrope pokazuje da Crna Gora ima velike probleme sa zatvorskim sistemom. Ona je u kategoriji zemalja čiji je prosek najmanje 25 odsto veći u odnosu na evropski kada je u pitanju broj zatvorenika na 100.00 stanovnika i udeo zatvorske populacije starije od 50 godina.

U istom procentu je veći od evropskog broj zatvorenika koji služe nepravosnažne presude ali i razmera broja zatvorenih i zaposlenih u zatvoru. Savet Evrope navodi da je Crna Gora među zemljama sa veoma visokom stopom samoubistava u zatvoru u odnosu na Evropu.

Stopa samoubistava osoba lišenih slobode je od tri do devet puta veća u odnosu na opštu populaciju, navodi institucija Zaštitnika, pozivajući se na naučne analize.

"Lišenje slobode je zaista jedna od najjačih trauma posle smrti bliskog člana porodice ili gubitka posla. To je definitivno na tom nivou ozbiljan stres za jednog pojedinca", kaže za RSE specijalista psihijatrije i sudske psihijatrije Jelica Živković.

Jedna je od tri konsultativna psihijatra Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji ima zatvore u Spužu, nadomak Podgorice, i u Bijelom Polju, na severu Crne Gore. Savet Evrope navodi da su zatvori loši za mentalno zdravlje, čemu najviše doprinose prenatrpanost, nasilje, manjak privatnosti, prisilni boravak u samici, neizvesna budućnost i neodgovarajuće zdravstvene usluge.

"Sam boravak tamo je veoma specifičan: to su potpuno drugačiji uslovi, situacije gde ste vi potpuno nemoćni, gde ništa od vas ne zavisi... To je ono kad kažu 'nisam više kao što sam bio pre' (zatvora). Ne podnose svi to jednako", pojašnjava Živković.

Pritvor je posebno specifična situacija. Može trajati od mesec do tri godine. Određuje se licima protiv kojih se sprovodi istraga kako bi se sprečio uticaj na tok istrage i svedoke, sprečilo bekstvo ili ponavljanje krivičnog dela. Tek nakon pravosnažne presude, zatvorenik zna kada će izaći na slobodu.

Psihijatrica Živković ističe se ona i njene kolege rade sa pacijentima kako bi lakše podneli boravak u samom zatvoru ali i da ih pripreme za period koji sledi po izlasku: "Lišavanje slobode može se desiti svakome. Znači niko od nas nije imun na to... Ali opet, ohrabrim ih i kažem da to nije konačno, da je to nešto što će ipak jednog dana da se završi i da prođe i da postoji život i posle toga".

Gde je rešenje?

Problemi mentalnog zdravlja zatvorenih moraju se sistemski rešavati, kaže Živković.

"Volela bih da na nivou države neko ozbiljno počne baviti time... Nažalost, zatvor vam je slika i prilika društva u kojem živimo. Svaki zatvor, ne samo naš."

Iz institucije Zaštitnika su za RSE kazali da godinama preporučuju da se izradi Program za prevenciju samoubistava u zatvorima, sa jasno definisanim merama. Za one koji su pokušali samoubistvo važno je, poručuju, organizovati postsuicidalnu podršku, koja bi bila sveobuhvatna i prilagođena individualnim potrebama zatvorenika. Na taj način bi se, smatraju, obezbedio njihov potpuni oporavak i smanjio rizik od ponavljanja.

Živković ističe da imaju Program prevencije samoubistava i samopovređivanja u zatvorima od 2019, koji je trenutno u procesu unapređivanja u skladu sa njihovim dosadašnjim iskustvima i svetskim trendovima.

Preporuke za zatvore

Komitet ministara Saveta Evrope je krajem februara 2025. usvojio preporuke, koje imaju za cilj promovisanje i zaštitu mentalnog zdravlja zatvorenika. Jedna od glavnih je da se na prijemu u pritvor vrši skrinining kako bi se identifikovali oni sa mentalnim poremećajima.

Preporučuju i da se samica kao disciplinska mera ne primenjuje na zatvorenike sa ovim poremećajima, odnosno da se, kad je to od značaja za mentalno zdravlje zatvorenika, on odvoji od drugih. Poseban deo se odnosi na sprečavanje samopovređivanja i samoubistava.

Preporučuje se izrada programa koji bi identifikovao i pružio pravovremenu podršku onima koji su u riziku. Smatraju da bi trebalo uspostaviti bezbedne sobe za zatvorenike koji imaju akutne krize.

Preporuke nisu obavezujuće, ali se zemlje članice ohrabruju da ih implementiraju. Kapacitet zatvora u blizini Podgorice i u Bijelom Polju je oko 1.330 mesta, navodi se u izveštaju o radu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija za 2023.

(Telegraf.rs)