Tena je sa Stjepanom otišla na maleno ostrvo od kog mnogi zaziru, zbog njega su napustili Zagreb: Ovo im fali

Stepjan i Tena rešili su da napuste urbanu sredinu prestonice Hrvatske i upute se na malo ostrvo nadomak Visa, koje svojim izgledom ostavlja bez daha. Okruženo je liticama koje zapljuskuju visoki talasi, dom autohtone hrvatske sorte plavac mali, koji zbog jačine zovi i divlje vino. Dom je Modre špilje, ali i Medvidine, na čijim je stenama obitavala i sredozemna medvedica, u narodu poznata kao morski čovek i jedan od najugroženijih sisara u svetu.

O Biševu može mnogo toga lepog da se kaže, ali ono što je poražavajuća činjenica jeste da danas ima svega desetak stanovnika. Naseljen je bio još u praistoriji i brojao je 300 ljudi raštrkanih u selima Salibunara, Porat, Mezoporat, Vela Gora, Potok, Polje i Nevaja.

Preporučujemo

Nekad pitomo, a nekad divlje, ćudljivo more u Biševskom kanalu oduvek izaziva strahopoštovanje - od njega su, zbog naglih promjena vetrova i snažnih struja, neretko zazirali i najiskusniji moreplovci, a put od Komiže do ostrva, koji kada su idealni uslovi traje oko 45 minuta, u mnogima i dan-danas budi osećaj nelagode.

Ali sve to deo je života koji je izabrao Stjepan Tafra, 45-godišnji digitalni nomad, web-dizajner i fotograf iz Splita, koji sa Biševa radi na daljinu, online, a nakon što je na ostrvu našao i ljubav, u avanturi mu se pridružila i devojka Tena Rebernjak (40). Pitoresknim Portom, u kojem su savili porodično gnezdo, opet odzvanja dečji smeh, a ponosni roditelji kažu da njihov dvoipogodišnji sinčić Nikola odrasta u okruženju kakvo se ne može naći ni u najlepšim svetskim putopisima.

"Bez interneta ne bismo mogli biti tu gde jesmo jer bi nam prihodi bili nula evra - kaže Stjepan, koji fotografiše interijere, smeštajne kapacitete, kuće i vikendice za odmor, a klijentima iz čitave Hrvatske izrađuje i web-stranice. Posla, srećom, ima, a po svemu sudeći, biće ga i više, piše Jutarnji list.

Stjepanov nono, rođeni Komižanin, sedamdesetih godina prošlog veka, kad je otišao u penziju, sagradio je kućicu na Biševu. Imao je vinograd, magarca i malu konobu, bavio se turizmom, pekao ribu... Stvorio je, kaže njegov unuk, pravu hipi priču. No nakon što je deda 1990. umro, kuća je počela da propada - sve je zaraslo u šumu i travu. A onda je Stjepan, negde 2015., poželio da revitalizuje kuću i spasiti dedin imetak od zaborava. Kako je Biševo maleno i gotovo nenaseljeno ostrvo, ovaj Splićanin na njega je hteo da dovede mlade ljude i njihovu energiju, da vidi će oni doživeti taj prostor i oplemeniti ga svojim idejama.

"Priča s kućom počela je dosta davno, kad sam u sklopu zadruge Biševo Island Artist Residency organizovao prvu rezidenciju za umetnike na ostrvu, namenjenu mladim i neafirmiranim umetnicima koji nisu mogli da priušte boravak u takvom ambijentu. Dogovorili smo se s Akademijom likovnih umetnosti u Zagrebu i pozvali grupu umetnika koja mi je pomagala da radim u vrtu i oko kuće. Čar rezidencije bila je da gradimo mesto koje podržava umetničko stvaranje u surovom ostrvskom okruženju, a njeno pokretanje bio je korak otpora prema zaboravu tradicije i istorije te pokretač očuvanja prirode i duha. U gotovo netaknutoj prirodi, Biševo Island Artist Residency umetnicima je nudio prostor za istraživanje i slobodu", objašnjava Stjepan. Njegova partnerka Tena proširila je taj koncept na promociju zdravog života pa danas onde radi i jogu, što je projektu donelo potpuno drukčiju atmosferu.

"Umetnici su specifični, znaju biti itekako glasni, dok su, za razliku od njih, ljubitelji joge puno disciplinovani, mirni i prilično tihi, voljni pomoći, čak bih rekao neprimetni. Iskreno, s njima je puno lakše sarađivati", sme se Stjepan, koji je na Biševu od marta 2020. godine.

Na ostrvu ga je, naime, zatekla pandemija koronavirusa. S obzirom na to da se zbog karantina nije moglo kretati opštinama, odlučio je da ostane u Portu i radi online, a partnerku Tenu upoznao je krajem 2021. godine, prenosi Jutarnji list.

"Moja prijateljica Lada Kraljević, takođe instruktorica joge koja je devet godina živela na ostrvu, predložila je da napravimo joga retreatove. Pristao sam i rekao joj da dovede nekoliko instruktorki, da vidimo ima li ova moja kućica uopšte potencijala za to. I onda je krajem avgusta došla Tena... Pokazao sam joj zvezde i plažu, u sve se uplela i romantika i tako je sve počelo", dodaje Stjepan.

"Zafaćkao me", kroz smeh dodaje Tena, koja je zbog ljubavi ostavila stan u rodnom Zagrebu i preselila se na Biševo. I njoj je, baš kao i Stipi, mnogo lepše da živi u kući, u dodiru s prirodom, na čistom vazduhu, u miru kakav nijedan grad ne može da ti pruži. A kad im se rodilo diete, ta ideja o stvaranju budućnosti na ostrvu samo se još jasnije iskristalisala. Ovoj maloj porodici Biševo je dom već gotovo tri godine i nikada nisu požalili zbog te odluke.

Povezanost sa zemljom

Tena, po struci akademska dizajnerka koja je u ljubljanskoj Akademiji završila smer industrijskog oblikovanja, nakon formalnog obrazovanja posvetila se grafičkom dizajnu i ilustraciji, a u međuvremenu je krenula i na jogu, u koju se zaljubila na prvi pogled i koja joj je, kaže, otvorila novi svemir, taj spoj tela i uma, koji je valjalo detaljnije istražiti. Nakon završetka škole GaiaYoga u Zagrebu, Tena je dala otkaz i počela da radi kao frilenserka u grafičkom dizajnu, ilustraciji, ali i jogi. Uz vođenje satova, paralelno je pohađala edukacije vezane uz jogu, mindfulness meditaciju, bodywork, tajlandsku masažu, povezivanje tela i uma... Nakon pandemije koronavirusa, a posebno nakon preseljenja na Biševo, posao je u potpunosti prebacila na online varijantu i to funkcioniše odlično.

"Srećna sam što se mogu baviti onim što najviše volim i što moj posao ljudima uistinu koristi. Uz to, puno sam inspirisanija otkako živim na tako lepom mestu kao što je Biševo", iskreno dodaje Tena. A pre nego što je upoznala Stjepana i zaljubila se u njega, na ostrvu, koje danas s ponosom zove svojim domom bila je samo jednom, sad već davne 2002. godine.

"Kad jednom otkriješ Biševo, shvatiš da je to onaj pravi Mediteran kakav je nekada bio. Sela i uvale kao iz bajke, očaravajuća priroda... Nisam mnogo znala o Stipinoj priči, ali kad sam došla u njegovu kuću, ostala sam zapanjena. Odmah mi je bilo jasno da se tamo radi nešto prelepo, sve je vrvelo životom i delovalo tako obećavajuće. Naravno, Stipe nas je istog trena zaposlio, nas tri devojke, čupale smo korenje i kamenje u vrtu, ali meni se to jako svidelo. Moji baka i deda živeli su u kući pa mi rad na zemlji nije stran, uvek sam volela zasukati rukave i zaprljati se. Ma predivno je, u vrtu ste, a iza vas je more, osetite miris borova... Mene taj ostrvski ambijent zbilja inspiriše. Ljudi iz Komiže znaju da me pitaju kako mogu da živim na Biševu, zar mi nije dosadno. Upravo suprotno! Ja se i dalje ne mogu nadiviti i načuditi prizorima koji me okružuju, oni su mi nepresušan izvor ljubavi, ali valjda morate biti osoba za ovakav način života. Ljudi koji su ovde rođeni možda to doživljavaju zdravo za gotovo i žele pobeći, ali mi koji dođemo iz grada oduševljeni smo i želimo da ostanemo. Verovatno to zavisi i od godina - kad si mlad želiš akciju, ali kad odrasteš i sazreš, sve više ceniš ovo što mi danas imamo na Biševu", kaže Tena.

Foto: Shutterstock

Malo-pomalo, uz mnogo muke i odricanja, partner i ona uspeli su zapuštenu kuću "dignuti" na noge. Stjepan kaže da ga je gradski život iscrpeo, a povezanost sa zemljom, slaganje suhozida, krčenje terena, čišćenje - rad s rukama očigledno - dali su mu novi nalet energije i elana. Posadio je maslinik, voćnjak, posvetio se krajobraznom uređenju pejzaža...

"Jedino što nam nedostaje su ljudi", kaže.

Jer na Biševu ćete usred zime naći tek nekoliko lokalaca. To su uglavnom ljudi iz Komiže, mahom stariji parovi. Dece nema. Ona na ostrvo dolaze vrlo retko, uglavnom leti, u posetu bakama i dekama.

"U našem Portu zimi primarno živi samo jedan gospodin. I mi. Neke komšije malo dođu pa opet odu. I u drugoj uvali, Mezoportu, takođe boravi jedva troje ljudi. Većina ih gravitira Komiži, dođu na mesec ili dva i onda se vrate. Ovde je jako malo uređenog smeštaja za boravak cele godine i to je zapravo najveći problem Biševa. Izuzetno je teško i jako skupo graditi na ostrvu, sve morate nositi pet puta, sav materijal i nameštaj, to je noćna mora. Govorim iz iskustva jer je i uređenje naše kuće bilo vraški pakleno. Sve smo morali da donesemo prvo iz Splita na Vis, onda u Komižu, zatim na Biševo i na kraju s pristaništa do kuće. Pet puta prenosite isto - ako je to 100 kilograma, vi ste zapravo teglili 500. Morate zvati volontere da vam pomognu, tražiti nekoga ko ima kamion s dizalicom, pa nekoga ko ima brod, sve to uskladiti... Potrebna je neverovatna upornost, o volji i strpljenju da ne govorim, ako želite bilo što napraviti na ostrvu. Tena i ja u šali znamo da kažemo da smo za dosad uloženi novac na Biševu na nekoj bližoj lokaciji već mogli imati barem petospratnicu", govori Stjepan.

Površina njegove kućice je 50-ak kvadrata, a novija kuća, u kojoj spavaju rezidenti, još se obnavlja. Stjepanu je za nju najdraže koristiti već dostupne, lokalne resurse. Voli raditi s kamenom jer je on, kaže, svugde oko njega, samo ga treba oblikovati. Zanimljivo mu je i drvo, zapravo sve što može da se reciklira, samo da izbegne prevoz koji je najveći logistički problem.

U kući Stjepanovog dede danas se može ugodno živeti. U njoj ova porodica ima sve kućne aparate, od mašine za pranje veša do klima-uređaja. Srećom, do ostrva je dovedena struja, ali vode i dalje nema. Na Biševu se, naime, skuplja kišnica. Ali leti, kad je velika suša, često ostanu bez vode. Tad im dolazi vodonosac, brod koji malobrojnim stanovnicima napuni cisterne.

Foto: Tomislav Moze/Red Bull / Sipa Press / Profimedia

Za razliku od vrućih i gotovo pa tropskih leta, u zimskim noćima temperatura na Biševu neretko se spušta i do nule. Zbog visokog udela vlage čak i tlo zna da smrzne, a neki, verovali ili ne, pamte i snežne pahulje koje su nekoliko puta zabelile ovo rajsko ostrvo.

"Grejemo se na peć na struju, onu na drva još nemamo, prvo treba napraviti dimnjak, ali radimo na tome. Svako godišnje doba na ostrvu ima svoje čari. Leti je živahno, u selu imamo dva restorana, puno je kupača i jedrilica, ali nema gužve jer nema komercijalnog smeštaja" dodaje Stjepan.

"Sve stvari, na primer, držimo blizu jer ovde odjednom tako jako krene da duva da moraš biti spreman u sekundi sve da staviš na sigurno. Mi to zovemo windproofanje. Samo trčiš i sve skupljaš! U jednom trenutku imaš osećaj kao da ti je uragan prošao pored kuće, a sat vremena kasnije sve je čisto, na nebu ni oblačka, kao da se ništa nije niti dogodilo", prepričava Tena zanimljive anegdote iz njihove svakodnevice.

Biševo je ostrvo na pučini, smešten posred otvorenog mora i život na njemu zahteva da znaš da "čitaš" vreme - prognoza se prati na svim aplikacijama na mobilnom, pogotovo ako morate na put.

"Zna gadno da ljulja i da bude baš neprijatno. Jednom se ugasio brodski motor pa se ljuljalo još više, čekali smo da dođe drugi brod da se svi prekrcamo. Ima različitih situacija, sve je to život.

Ali, kako kaže Stjepan i Tena, opasnosti i razloga za strah zaista nema. Oni napominju da ukoliko se ikada desi neka hitna situacije, uvek su tu na raspolaganju helikopter, vatrogasci, brzi brod, gliser... Na pomoć se uvek može računati - kažu sagovornici Jutarnjeg lista.

(Telegraf.rs)