Dodik može da izbegne zatvor! Ovoliko treba da plati da ne ode iza rešetaka

Presuda predsedniku RS Miloradu Dodiku izrečena je danas pred Sudom BiH, gde je on osuđen na godinu dana zatvora i 6 godina zabrane političkog delovanja. Međutim, on tu kaznu može da otkupi novcem i da ni dana ne provede u zatvoru!

Naime, Sud BiH je optuženom Miloradu Dodiku izrekao kaznu zatvora u trajanju od jedne (1) godine, kao i meru sigurnosti zabrane vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske u trajanju od šest (6) godina, od dana pravosnažnosti presude – objavio je Sud BiH.

Preporučujemo

Reč je o prvostepenoj presudi, koja u ovom trenutku nije pravosnažna, a to će postati nakon što i odbrana i tužilaštvo podnesu žalbe i konačnu odluku donese drugostepeno veće Suda BiH.

Drugostepena presuda bi trebala biti izrečena do kraja ove godine.

Ako pravosnažna presuda bude kao i prvostepena to znači da Dodik u narednih šest godina neće moći obavljati funkciju predsednika Republike Srpske.

Za šta je proglašen krivim?

Narodna skupština RS-a je 2023. godine usvojila zakon prema kojem se odluke visokog predstavnika u BiH neće objavljivati u Službenom listu RS-a niti će se provoditi u tom entitetu. Ubrzo nakon toga visoki predstavnik je poništio taj zakon, ali se Milorad Dodik oglušio i potpisao ukaz o proglašenju tog zakona.

U međuvremenu je visoki predstavnik izmenio i Krivični zakon BiH prema čemu nesprovođenje odluka visokog predstavnika predstavlja krivično delo. A s obzirom na to da se Dodik oglušio o sve to (dok nije bilo k.delo), Tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv Dodika i direktora Službenog lista RS-a Miloša Lukića. Lukić je oslobođen optužbi.

Kolika je zatvorska kazna?

Kada je reč o zatvorskoj kazni, s obzirom na to da je osuđen na godinu dana zatvora, to će prema važećem zakonu moći otkupiti za otprilike 36.000 KM. Dakle, ako plati 23.000 evra ili 36.ooo konvertibilnih maraka - Dodik ne mora u zatvor.

Podsećamo, suđenje predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i vršiocu dužnosti direktora Službenog glasnika Republike Srpske Milošu Lukiću trajalo je godinu dana.

Pred izricanje presude, narod se okupio u Banjaluci, a i Dodik im se obratio ovim rečima.

Detaljno: Institucije Republike Srpske ne priznaju Šmita kao svog predstavnika, tu su počeli "problemi"

Dodik je optužen za potpisivanje predsedničkih ukaza o proglašenju važećim dva zakona Republike Srpske koja je Kristijan Šmit, koga institucije Srpske ne priznaju za visokog predstavnika u BiH, prethodno poništio. Lukić je optužen za objavljivanje tih ukaza i zakona u Službenom glasniku RS.

Naime, na sednici Narodne skupštine RS u junu 2023. godine usvojeni su Zakon o neobjavljivanju odluka visokog predstavnika u BiH u Službenom glasniku RS, kao i Zakon o nesprovođenju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Srpske.

Skup podrške u Banjaluci, svi za Dodika; Foto:

Kad je šta urađeno i ko je za šta stvarno kriv?

Šmit je 1. jula 2023. godine poništio ta dva zakona i uveo izmene Krivičnog zakona BiH, čime je neizvršavanje odluka visokog predstavnika postalo krivično delo.

Navedene Šmitove izmene objavljene su u “Službenom glasniku BiH” 7. jula, isti dan kada je i Dodik potpisao ukaze kojima je proglasio zakone usvojene u NSRS važećim.

Oba zakona su potom objavljena u Službenom glasniku Srpske i stupila su na snagu.

Tužilaštvo BiH je optužnicu protiv Dodika i Lukića podiglo 11. avgusta, a Sud BiH ju je potvrdio 11. septembra 2023. godine.

Glavni pretres je počeo 5. februara 2024. čitanjem optužnice.

Na pitanje sutkinje da li je razumeo optužnicu, Dodik je rekao da “ništa nije razumeo”, a kada je upitan za lične podatke, poput datuma rođenja, odgovorio je da “kad sam se rodio nisam bio svestan”.

Dodikova odbrana je tražila premeštanje suđenja u Banjaluku zbog pristrasnosti.

Kako taj zahtev nije ispunjen, Dodikova odbrana je zatražila izuzeće svih sedam sudija koji su odbili premeštanje suđenja u Banjaluku, te su tražili ponovno razmatranje tog zahteva.

U međuvremenu je sudija Suda BiH, Mirsad Strika, koji je vodio proces protiv Dodika, “otišao u penziju”, pa je slučaj preuzela sutkinja Sena Uzunović.

Početkom oktobra 2024. godine Dodikova odbrana je po drugi put zatražila izuzeće sutkinje Sene Uzunović, koju je Dodik tada optužio da nije preduzela ništa povodom ratnog zločina nad srpskim civilima u Konjicu 1990-ih, kada je radila u tom hercegovačkom gradu.

Sud BiH je to nazvao napadom na njen ugled i profesionalnu karijeru, te pojasnio da su za taj zločin osuđeni pripadnici Policijske stanice Konjic i odbio zahtev Dodikove odbrane za njeno izuzeće.

Tužilaštvo BiH je od samog početka suđenja tvrdilo da je optužnica protiv Dodika i Lukića bazirana na nesprovođenju odluka “visokog predstavnika”, dok je odbrana navela da je postupak usmeren protiv ustavnih organa Republike Srpske i nastojanja da se Dodik skloni iz političkog života u BiH.

Dodik je ponavljao da je reč o “političkom procesu” i da je jedino Parlamentarna skupština BiH nadležna za donošenje zakona, a ne Kristijan Šmit koji je “nelegalan”.

U završnoj reči pred Sudom BiH, Tužilaštvo BiH je zatražilo da Dodik i Lukić budu kažnjeni kaznom zatvora i 10 godina zabrane političkog rada, dok je odbrana tražila da budu oslobođeni.

(Telegraf.rs)