Ribolovci se sve više čude zbog onog što upecaju u Jadranu: Tokom oluje pukla mreža, njih 300 pobeglo u more

Ulov jedne nove riblje vrste u Jadranskom moru, sudeći po objavama na društvenim mrežama poslednjih par meseci, postao je relativno uobičajena pojava. Ne i masovna, doduše, ali svako malo se neki sportski ribolovac u Dalmaciji ili Istri pohvali neočekivanim plenom, uz obavezno čuđenje.

Jer losos je ipak severnoatlantska riba, a u Hrvatsku je dosad pristizao isključivo u hladnjačama. Pre nekog vremena jedan uzgajivač pokrenuo je i njegov kavezni uzgoj u Velebitskom kanalu. Tamošnja glasovita bura slomila je uskoro taj kavez, pa se odbegla riba proširila duž čitave hrvatske obale, piše Deutsche Welle.

Preporučujemo

Mimo pukog čuđenja, nameću se pritom i određena veoma ozbiljna pitanja, jer disperzija bilo koje alohtone (strane) žive vrste nije za potcenjivanje. Naročito to vredi za one koje mogu postati invazivne, odnosno vremenom istisnuti domaće, autohtone vrste.

Upravo se s lososom to već događalo u rekama nekih severnoevropskih zemalja, s obzirom na to da on, kao anadromna riba, u moru živi i u rekama se mresti. No može li se tako naseliti u Jadranu i pripadajućim alpskim rekama poput Soče i Tilmenta? Uostalom, jesu li pre ovog uzgoja službeno istražene sve takve potencijalne opasnosti?

Hrvatska jedina na Mediteranu započela s uzgojem lososa

"Na znamo dovoljno o tim pitanjima u vezi s lososom, latinski zvanog Salmo salar, a ni o samom ovom slučaju", kaže u razgovoru za DW Jakov Dulčić, šef Laboratorija za ihtiologiju i priobalni ribolov Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu.

Na primer, kako navodi, nije poznato jesu li u dotičnom uzgoju bile ciljano možda zastupljene sterilne jedinke. Ako nisu, nepoznato je mogu li stupiti u reproduktivnu interakciju s domicilnim srodnicima, morskom pastrvom ili glavaticom. Jedan takav primer već je zabeležen pre više godina, veoma nalik ovom, a njegov ishod još se prati.

"Tada je iz uzgoja pobegla japanska komarča ili pagar, latinskog imena Pargus major, kojoj su se ovdašnji uslovi pokazali trajno povoljnima. Sad je već možemo smatrati autohtonom. U stanju se i mešati s drugim jadranskim vrstama iz porodice ljuskavki, Sparidae, i tako stvoriti hibride. Za lososa to još ne znamo, a teško je govoriti i o njegovom uticaju na druge vrste. Tako da još nemamo odgovore na te dve mogućnosti njegovog razmnožavanja u Jadranu, mrešćenjem u rekama i mešanjem sa srodnicima. No slažem se da se o tome moralo misliti i pre uzgoja", govori ihtiolog.

Uzgajališta nanose štetu moru

"Mislim da smo mi jedina mediteranska zemlja u kojoj se započelo s uzgojem lososa, pa je zahvat tim delikatniji. No očigledno se prekardašilo, jer svakako nije dovoljno istražena ni, recimo, offshore mogućnost, odobalna, u odnosu na priobalnu, onshore.

Kod odobalne morate imati pouzdano preciznu lokaciju s obzirom na to da se ta uzgajališta vežu uz koraligenske grebene. Stoga ona zagađuju ta važna podmorska staništa za vreme uzgoja, a pri havarijama ih i mehanički oštećuju", rekao je ovaj autor popularnog izdanja "Ihtiologija Jadranskoga mora", u koautorstvu s kolegom Marcelom Kovačićem.

Drugim rečima, sve bi to s uzgojem lososa bilo problematično i da se nije raspršio po Jadranu, dok ovako niko ne može biti siguran u vezi s dugoročnim posledicama takvog prodora. Ostaju tek pretpostavke, npr. ona da medvedi u nekima od italijanskih Alpa neće tako skoro loviti lososa u vlastitom dvorištu.

No ostaje valjda i obaveza hrvatskog državnog regulatora da ubuduće bolje pripazi na okolnosti u kojima se razvija domaći uzgoj ribe. Inače, posredi je rastuća ekonomska delatnost u Hrvatskoj, uz razne eksperimente kao što je bio uzgoj navedene japanske ljuskavke.

Preostaje nada u procenu

Deutsche Welle se zato obratio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, odnosno Ribarskoj inspekciji. "Uzgoj atlantskog lososa (Salmo salar) odobren je 10. juna 2021. godine izdavanjem posebne dozvole za korišćenje strane vrste", stoji u odgovoru.

Dodaje se kako "dozvola propisuje mere zaštite kojih se nosilac mora pridržavati", uz napomenu da je posredi uzgajalište firme Adriatic Farming kod Lukova Šugarja, upisano u dozvolu za akvakulturu još 2019. godine. Pitali su i u kojem odnosu stoje službeni kriterijumi za dozvolu s procenom rizika invazivnosti lososa koju je izradio Zavod za zaštitu životne sredine i prirode pri Ministarstvu ekonomije i održivog razvoja RH.

Tamo se za slučaj bekstva lososa navodi "srednje visoka mogućnost" ekološke štete kod određenih bojazni poput širenja patogena i parazita s ribe, dok je ekološka sigurnost klasifikovana pod "relativno niska".

Opasnost od invazivnosti je procenjena kao niska

Ipak, prema odgovoru iz Ribarske inspekcije, nadležno Ministarstvo osnovalo je i ekspertni Savetodavni odbor za korišćenje stranih i lokalno neprisutnih vrsta. U njemu pored naučnika učestvuju i predstavnici tela državne uprave te uzgajivača u akvakulturi. No patogeni i paraziti evidentno nisu impresionirali odbor, a opasnost od same invazivnosti procenjena je kao niska.

(Telegraf.rs)