Prošli smo stazama ubice sa Cetinja: Prošlo je 40 dana od krvavog masakra, region pamti 13 žrtava

Prošlo je 40 dugih dana od masakra na Cetinju, u kom je Aco Martinović krenuo u svoj krvavi pohod i ubio 12 osoba, a više njih ranio... Osam dana nakon krvavog pira povredama je podlegla i 13. Martinovićeva žrtva.

Region nikada neće zaboraviti strašni 1. januar 2025. godine, kada je Martinović, nakon pijančenja u kafani "Velestovo", otišao po oružje i vratio se da ubija prijatelje sa kojima je do malopre sedeo, a potom i članove njihovih porodica, svoju sestru, kumove...

Manijakalni napad ubice sa Cetinja trajao je od 17.21 do 17.57 časova. Prvi poziv policiji stigao je u 17.26 časova, kada je telefonom prijavljeno da je došlo o pucnjave u jednoj kafani. Međutim, informacija je bila nepotpuna, pa je patrola otišla u pogrešan ugostiteljski objekat... Za to vreme je Martinović u kafani ubio Branislava Mudrešu (60), Radomira Markovića (70), Miloša Martinovića (39) i Mirka Vuletića (45), a ranio M.V. (40), A.M. (41) i Dejana Kokotovića (40), koji je podlegao povredama 9. januara...

Dok je policija stigla u Velestovo, Martinović se već uputio u naselje Humci, dokle se dovezao "fijatom stilo" i parkirao se ispred kuće žrtava, svojih kumova Martinovića. Sa njim je do te kuće stigao i Jošo Otašević koji je prethodno takođe bio u kafani. Tu je Martinović ubio Marka, Miloševog brata blizanca, i ranio Markovu suprugu Mariju. Jošo je stradao najverovatnije pokušavajući Mariju da zaštiti...

Nastavljajući ubilački pohod, prešao je u roditeljsku kuću ubijene braće Martinović i lišio života njihove oca i majku - Radovana (70) i Radmilu Martinović (63). Radovana Martinovića istražitelji su našli ubijenog u fotelji, u dnevnoj sobi, a njegovu suprugu u hodniku kuće...

Odatle je peške otišao do kuće malih Jovana i Vukana, koje je krvnički ubio pred majkom. Njih dvojica najmlađe su nedužne žrtve masovnog ubice Aca Martinovića. Posle ubistva dečaka otišao je u kuću svoje sestre Zorice Vuletić. Hladno krvno je uperio pištolj u pravcu nje i obratio joj se rečima da je 'ubio 15 ljudi i da će da ubije i nju' i dodao 'Znaš ti zašto', nakon čega je potegao oroz. Zoricu je ubio naočigled njene dve bebe, bliznakinje, suprugom, deverom i njegovom decom, nakon čega je otišao...

Tada se uputio na peto i poslednje mesto zločina, do kuće svog druga. Vrata mu je otvorila supruga prijatelja Dragana Drašković i na pragu stradala...

Za Martinovićem je trajala višečasovna policijska potraga. Na kraju je lociran u blizini svoje kuće gde je, kada je shvatio da nema kud, pucao sebi u glavu. Preminuo je na putu do bolnice...

Hiljade ljudi je došlo da na večni počinak isprati Acove žrtve. Čitava Crna Gora, ali i region, neutešno su plakali za prerano ugašenim životima. Najpotresnije je bilo kada smo ispred kuće ubijenih dečaka snimili tužnog psa Medu, koji je satima stajao kraj kapije i čekao Jovana i Vukana da mu dođu, iako je njegov tužan pogled govorio da nekako zna da se njegovi mali vlasnici nikada neće vratiti...

Za porodice ubijenih utehe nema... Njihove suze ništa ne može da zaustavi i verovatno nikad neće... Ostaje da se sećaju stradalih i proklinju dan kada su ih izgubili.

(Telegraf.rs)