Koviljka je diplomirala pravo u 65. godini, a reči njenih mladih kolega izmamiće vam suze: Žena je heroj

Koviljka Tošić, iz Gornjih Smrtića kod Prnjavora, koja je diplomirala pravo u 65. godini, pravi je dokaz da nikada nije kasno ostvariti svoje snove. Koviljka je prošle godine otišla u zasluženu penziju, ali i stekla zvanje diplomiranog pravnika na Pravnom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, koji je upisala akademske 2017/2018. godine, i to na budžetu.

Ova neverovatna žena kaže da je kruna njenog rada, truda i upornosti diploma Pravnog fakulteta u ruci, koja je čekala godinu dana, a uručena joj je baš na dan kada pada i veliki jubilej ove visokoobrazovne ustanove, koja je proslavila 50. godišnjicu rada i postojanja.

Preporučujemo

"Zbog ove diplome u ruci i neopisive sreće koju osećam, isplatila se svaka trema pred ispite, kao i mnogobrojni sati koje sam sa srećom i zadovoljstvom provela učeći gradivo", rekla je Tošićeva za Nezavisne.

Napominje da je ideja da završi fakultet uvek bila u njenim mislima. Priča kako se nakon završene srednje Medicinske škole u Banjaluci zaposlila u Domu zdravlja u Prnjavoru, gde je i provela radni vek.

"Ovo nije prvi fakultet koji sam upisala, jer sam nakon dve godine rada kao medicinska sestra odlučila da upišem Medicinski fakultet u Banjaluci, došla do druge godine, ali sam morala da je obnovim, pa sam se vratila kući. U to vreme roditelji su bili stroži i obnavljanje godine doživljavano je kao veliki neuspeh. Na meni je bilo da odlučim šta dalje i ja sam se ponovo vratila poslu medicinske sestre. U međuvremenu sam se i udala, dobila dve ćerke, ali sam osećala potajnu želju da ipak završim fakultet", priča Tošićeva.

Dodaje da su nesrećna ratna dešavanja stavila tačku na razmišljanje o fakultetu.

"Nesreća nikada ne dolazi sama, pa sam, nažalost, ostala bez Dušana, mog supruga, koji je preminuo 2006. godine, i tada sam osetila svu tegobu života samohrane majke. Ćerke su mi uvek bile na prvom mestu, a, srećom, starija je krenula očevim stopama i sada je profesor matematike i informatike, a mlađa je novinarka. To je moj najveći životni uspeh i kada su one završile fakultete, sticajem okolnosti zbog radnog mesta na kome sam bila, morala sam upisati još jednu srednju školu, pa sam stekla i zvanje fizioterapeutskog tehničara", objašnjava Tošićeva za "Nezavisne novine".

"Jel važno koliko imam godina?"

Kako sa osmehom kaže, druga srednja škola kod nje izazvala je samo još veću želju za učenjem, pa je krišom, ne govoreći nikome, pa ni ćerkama, otišla do Pravnog fakulteta u Banjaluci i u studentskoj službi se raspitala o prijemnom ispitu za redovne studije.

"Pitala sam ih da li postoji starosna granica za upis na fakultet, iako sam bila sigurna da ne postoji. Predala sam dokumente i imala jednu sedmicu da spremim prijemni ispit. Pokušala sam da uđem na budžet jer nisam imala finansijskih sredstava da plaćam vanredne studije. Moja želja se ostvarila i postala sam redovan student na budžetu. Sve slobodne dane godišnjeg odmora koristila sam za odlazak na predavanja, na koja sam stizala kad god sam mogla, a često i nakon posla", rekla je Tošićeva.

Dodaje da nije bilo bez napora, jer je morala da prelazi udaljenost od 70 kilometara u jednom pravcu, od Gornjih Smrtića do Banjaluke.

"Na moju sreću, uspela sam da dajem godinu za godinom, ostala na budžetu, ali sam obnavljala apsolventski staž. Imala sam lepu saradnju sa mojim mladim kolegama, koji su mi uvek izlazili u susret kada nisam stizala na predavanja, a i profesori su imali maksimalno razumevanje za moju situaciju. Moram da spomenem neke od njih, a to su Zdravka Milović, Danijela Pećanac, Jana Lončar, Marko Romić, Igor Mirjanić, Sergej Jovanović, ali i mnogi drugi iz ove moje sjajne generacije na koju sam ponosna", priča Tošićeva.

Međutim, kako ističe, najveća podrška na njenom akademskom putu bile su njene ćerke, Petra i Jovana, koje su joj pomagale i moralno i materijalno.

"Ćerke su mi bile vetar u leđa, a sigurna sam da bi bio i Dušan, da je ovde sa nama, jer je i on voleo da uči, ali i da prenosi znanje na druge, kao nastavnik matematike i fizike. Uvek bih razmišljala pred ispit šta bi mi on rekao, kako bi me savetovao, jer svi ispiti bili su izazovni sami po sebi, a na višim godinama bili su teži i teži. Moram priznati da sam pomislila da imam šansu da završim ovaj fakultet kada sam očistila prvu godinu, položivši rimsko pravo kod profesora Nikole Mojovića. Na drugoj godini veliki izazov bilo je krivično pravo kod profesorke Ivanke Marković, a kada sam taj ispit položila, dala sam uslov za treću godinu. Iz treće u četvrtu godinu prenela sam samo jedan ispit, ali, nažalost, u prvom semestru četvrte godine obolela sam od korone i tada sam pomislila da neću ni preživeti, a kamoli završiti fakultet. To je bio težak period za sve, ali sam pobedila i bolest, nakon čega mi je ostalo 11 predmeta. Poslednji je bio veliki pravni sistemi kod profesora Igora Milinkovića, koji sam položila u februaru prošle godine", kaže Tošićeva za "Nezavisne".

Dodaje da su je mnogi pitali zašto je odlučila da se u zrelim godinama upiše na fakultet, kao i kakvu korist ima od studiranja.

"Moj odgovor je uvek bio da volim da učim, a znanje je jedino bogatstvo koje se ne može otuđiti. Zato poručujem svima da veruju u sebe i svoje mogućnosti, nikada ne odustajte od cilja, ma koliko bilo teško", zaključila je Tošićeva.

"Učila na hodniku, pisala seminarske"

Marko Romić, kojeg je Koviljka pomenula, podelio je na svom Instagramu njihovu zajedničku fotografiju nakon dodele diplome, a njegove reči o Koviljki su predivne.

"Moja koleginica Koviljka Tošić pre neki dan je primila diplomu Pravnog fakulteta, na 50. rođendan naše alma mater. Niko bolje od Koviljke nije sažeo priču o poluvekovnoj ljubavi prema pravu i pravdi, a istovremeno svima održao onu (najvažniju) ljudsku lekciju. Upisala je sa mojom generacijom fakultet 2017. godine i pored svih osporavanja, prepreka i skrivenih podsmeha, uspela je da u roku odsluša sve i jednu godinu. Sa nama je izlazila na kolokvijume, učila na hodniku, pisala seminarske, bila neizostavan deo svih predavanja i vežbi, išla je sa nama na kafe posle nastave. Po duhu bila je identična našoj generaciji...", napisao je Marko Romić u svom postu, a onda je imao poruku za sve kolege.

"Drage moje kolege - bivši, sadašnji i budući studenti, želim vam da budete kao naša Koviljka. Da studirate zbog znanja, da proučavate i promišljate ono što vas privlači i intrigira, da budete intelektualci formativnog tipa. Mi se nismo školovali za tržište, jer nismo roba niti usluga, mi smo to činili jer verujemo u vrednosti koje pravo treba da ostvari u društvu i državi. I još jedna pouka, koju nas je Koviljka naučila - ne postoje ograničenja. Pogotovo ih nema za nauku i univerzitet. Na kraju, ništa nije slučajno. Pa tako ni da je Koviljka primila diplomu u godini velikog jubileja. Da nas podseti na prave vrednosti, i kuda treba da plovi naša akademska lađa", napisao je Romić.