"Prokletniče, što mi i sestru ne ubi": Krik tetke malih Jovana i Vukana, ubijenih na Cetinju
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Vodolijax
Tetka priča da bi pričala...... .......
neuropsiholog
Sto Balkan pre stekne spoznaje o poremecaju koji se zove Autizam, tim bolje po Balkan. Jer autizam nece nestati ako ga mi gurnemo pod tepih. Drzava mora od malih nogu da se brine o ljudima koji su na autisticnom spektru. Nije sporno da su autisticari pod 50% uvecanim rizikom da obole i od nekog mentalnog obolenja. Zato je potrebno raditi s njima od malena. Prvenstveno oceniti funkcionalnost, klasifikovati u stadij 1, 2 i 3. Zatim, izuzetno vazno, treba oceniti deficite tzv teorije uma. Inace, da bi se dala dijagnoza autizma, poremecaj mora biti prisutan od rodjenja. Ukoliko se poremecaj ispoljio tek oko 17-te godine, tek onda govorimo o poremecaju licnosti. Cak ni svet nema punu istoriju elektronskog zdravstvenog kartona, ali bar je svest o autizmu na mnogo visem nivou. Po dostupnim podacima, i Kosta i Aco su na spektru i imaju znacajne deficite teorije uma. Borilovic, medjutim, najverovatnije je imao granicni, asocijalni i narcisoidni poremecaj licnosti.