Nikoli Kaluđeroviću sa Cetinja su ubili sina jedinca, usledila je njegova krvna osveta: Ubio dvoje, sve opisao

Velika tragedija zadesila je Cetinje sa ulaskom u 2025, a nakon što je 1. januara Aco Martinović počinio masakr i usmrtio 12 ljudi, među kojima i dvojicu dečaka. Ovaj slučaj ne može a da nas ne podseti na Nikolu Kaluđerovića, najpoznatijeg crnogorskog krvnog osvetnika, koji je osvetio svoga sina jedinca.

Sin jedinac Nikole Kaluđerovića, Željko, ubijen je u kafanskom obračunu 1987. godine. Za ubistvo je osumnjičen Rade Grdinić, s kim je u kafani bio i mlađi brat Rajko, a od tada i počinje krvava osveta Nikole.

Preporučujemo

Prema pisanju medija, tada su se potukli momci iz familije Šoć sa braćom Grdinić. Željko je pošao da ih razdavaja, kada je i stradao od metka Rada Grdinića. Naime, on je stradao od metka tri dana kasnije u podgoričkoj bolnici.

Da bi osvetio svog sina, Nikola je januara 1989. godine ubio Rajka. Tom prilikom metkom je slučajno pogodio i momka koji je sa Rajkom bio u društvu, a nakon čega je i on stradao, pa je Nikola osuđen za dvostruko ubistvo na 20 godina robije.

Odležao je devet, a od 1993. ćeliju je delio s komšijom s Cetinja, glumcem Žarkom Lauševićem, koji je takođe bio osuđen zbog dvostrukog ubistva.

Kako je Nikola pričao u svojim ispovestima za medije, on je to morao da učini, jer "nije bilo oproštaja".

"Samo se čekao momenat, ali nije bilo lako ni ubiti. Danima sam tražio ubicu. Jurio sam ga po Beogradu, Hrvatskoj, Italiji. Ne bih mogao proć' i prošetat' tom tu ulicom, poć' do sinovog groba da ga nisam osvetio. Ja sam potenjen čovek, čoveče", pričao je za "Nedeljnik".

On je takođe govorio kako zbog svega nije imao mira, jer je znao da je njegov sin nevin.

- Čekao sam ga svuda. Ma svuda, čoveče. Lutam, tragam, neko mi dojavi… Pa opet isto. Nekoliko puta sam ga sretao u društvu. Jednom je bio sa devojkom. Pošao sam kod njenog oca i rekao mu da je skloni od njega da se slučajno ne desi da nju ubijem greškom. Poslušao me. Pratio sam krvnika i do Splita. Svuda, svuda. Na kraju, desi se da mlađeg brata ubice, Rajka Grdinića, koji je takođe učestvovao u obračunu u kojem mi je ubijen sin, nađem jedne večeri kod Svetog Stefana, kod kafića ‘Orion’.

Sa nekim je u društvu. Prilaze kolima. Viknem mu: ‘Ladni, Ladni’… tako su ga zvali. U tom trenutku on je potrčao prema prednjem delu kola. Opalio sam iz puške i tada najverovatnije ranio nedužnog mladića, Dragana Šofranca, koji je bio sa Grdinićem. Prišao sam još korak, dva i krenuo ponovo da opalim, ali mi se puška zaglavila. Vratio sam se nekoliko koraka nazad, spuštio pušku na zemlju kako bih iščupao čauru.

Grdinić se hitro digao i potrčao na mene. Brzo sam uhvatio pušku u širem prostoru, dok ju je on ščepao u užem. Vukli smo se za nju. Kada smo bili licem u lice, viknuo je -‘Piz**, gotov si’. Nisam žalio svoj život. Video sam čistu smrt pred očima, ipak je to bio mladić u snazi od dvadesetpet godina“, uzbuđeno je govorio Nikola i nastavio:

- On je napravio pet-šest dosta jakih trzaja. Kroz glavu mi je prolazilo hiljade misli, hiljade slika. Iznenada sam napravio nagli i jak trzaj nazad-napred i puškom ga udario u grudi. Pao je na kolena. Napravio sam još jedan trzaj, otrgnuo pušku i udario ga njom. Jedna ruka mu je bila na asfaltu, drugom se držao za moje pantalone. Potrčao sam pet-šest koraka nazad. Osećao sam se sigurnije. On se, zatim, podigao i krenuo prema meni. Tada sam opalio. Tada sam ga ubio - dodao je Kaluđerović, koji je bio osuđen i za smrt drugog momka, kojeg je te večeri ranio, a koji je umro u bolnici mesec kasnije.

Kaluđerović je zbog smrti drugog muškarca jako žalio.

"Žalije mi što ubih Šofranca, nevinog, no išta na svet", govorio je još on, koji je još pričao da bi, da se nije uspeo osvetiti, ubio sebe.

- Sretnijeg čoveka u Crnu Goru nije bilo od mene one noći kada sam osvetio sina, ovo ti iskreno govorim. Lakše ćeš proć’ bilo gde nego na Cetinje da ostaneš dužan krv nekome. Ovde se to vazda računalo kao dug - pričao je još Nikola Kaluđerović, krvni osvetnik iz Crne Gore.

(Telegraf.rs)