Lejla, majka heroina, ćerku izvukla iz sredine jezera, jedva ju je spasla: Opisala kako je to učinila

Lejla Zalihić je majka heroina iz Buturović Polja, čijim se imenom pišu herojstvo i hrabrost. Njena priča o spasavanju kćerke iz vodene bujice tokom poplava koje su pogodile ovo mesto obišla je svet, a tri meseca nakon svega govori za "Nezavisne novine".

Sećanja na strašnu kataklizmu koja je pogodila nekoliko mesta u BiH, među kojima i Jablanicu i Buturović Polje, kako govori Lejla, i dalje su živa i još prisutna, iako su prošla tri teška meseca. Naime, Lejla je te noći kada se nebo spustilo na zemlju plivala tri kilometra kroz vodenu bujicu punu grana, drveća, kućnih malih aparata, kamenja, kako bi spasila svoju kćerku.

"Ta noć, to je najveći horor u mom životu. Noć kao i svaka noć, ništa nije slutilo na to šta bi se moglo desiti. Probudio nas je komšija, da nije, ko zna šta bi se desilo. Izašli smo na drugi sprat kuće, kad smo videli da tu nije sigurno, izašli smo na treći. Nije bilo vremena za paniku, razmišljali smo kako da spasimo živu glavu. Kad smo videli da ništa ne možemo da uradimo, prepustili smo se sudbini, sve do trenutka dok se kuća nije srušila. Čula sam vriske kćerke, supruga, svekrvu nisam čula, pali smo u vodu. Bujica nas je nosila, dok nisam kćerku pronašla na pola jezera. Uspele smo nekako da izađemo na obalu od svega što nas je udaralo", priseća se Zalihićeva.

U toj agoniji, kako ističe, srele su se sa jednim čovekom s kojim su se spasile.

"Išli smo oko tri sata dok nismo došli do komšije. Tu smo bili dok Hitna pomoć nije stigla po nas, za muža ništa nisam znala, ni da li je živ", kaže ona.

Zaroniti u hladnu vodu punu svega tokom noći često ne bi smeli ni najhrabriji, ali Lejla je znala da drugog izbora nema. Takva i tolika snaga se ne može objasniti, a kaže da joj je snagu da spasi rođeno dete dao Bog. Uprkos svemu, ne smatra se heroinom.

Foto: Instagram/arman_kurtic

"Ne osećam se kao heroj, mislim da bi svaka majka za svoje dete uradila isto. I za tuđe ako je u mogućnosti, a kamoli za svoje", ističe ona.

Heroinom samu sebe ne smatra, ali mnogi na nju gledaju baš tako. Zovu je majka hrabrosti i žena godine, ni slučajno, ni bez razloga, već sasvim opravdano. Zbog svog podviga nedavno je ponela i titulu Hercegovka godine. Lejla ističe da joj znači što je ta nagrada pripala njoj, ali dodaje da bi volela da nije ovim povodom.

"Volela bih da je u nekom boljem svetlu, zbog nečeg drugog, ali Bože moj, šta je, tu je", kaže ona.

Foto: Instagram/arman_kurtic

Iako sećanja lako ne blede, situacija u Buturović Polju, prema njenim rečima, polako se popravlja, a stvari dolaze na svoje mesto.

"Ogromna je šteta, pa tako treba dosta vremena da stvari u potpunosti dođu na svoje mesto. Strah još postoji, ipak nije prošlo dosta vremena da se to zaboravi, ali proći će, nadam se, što pre", ističe ona.

I nakon svega, iz katastrofe, u kojoj, osim prirode, krivice ima i u ljudima, Lejla smatra da smo kao društvo naučili lekciju.

"Tužno je što se ovako nešto moralo desiti da se izvuče lekcija, ali jednostavno tako je trebalo da bude i nadam se da se nikad više neće desiti", zaključuje ona za "Nezavisne novine".

(Telegraf.rs)