Skrušeni zatvorenici na božićnoj misi u Remetincu: Posle molitve bili su počašćeni ćurkom

Skrušeno, pokorno i zajedno – u molitvi je u petak bilo oko 30 zatvorenika zajedno s pravosudnim policajcima na božićnoj misi u Remetincu. Težina života osoba lišenih slobode, makar na sat vremena, ustupila je mesto nadi u spasenje i promenu. Podršku na putu promena pružili su im vernici iz Savskog gaja, koji su podelili i „Glas koncila” i katoličke kalendare.

"Verujem da im to pomaže jer imamo i neka svedočanstva da ljudi čitaju ovu literaturu koju donosimo i da se na nju oslanjaju. Ako je samo jedan čovek pronašao sreću i zadovoljstvo u ovoj svetoj misiji ovde, onda smo postigli veliki uspeh," izjavila je za reporterku Dnevnika Nove TV Slavicu Parlov Horvat Ankica.

Preporučujemo

Mise se inače održavaju dva puta mesečno, dok su islamski i pravoslavni obredi jednom mesečno. Sve je to deo ideje resocijalizacije zatvorenika, gde se pokušava promeniti njihov životni put, imajući u vidu da se čak 50 odsto njih vraća u zatvore.

Remetinac je najveći zatvor u Hrvatskoj po broju osoba lišenih slobode. Njegov službeni kapacitet je 552 mesta, ali neslužbeno ima i više zatvorenika. Uprkos tome, osoblje se trudi svakome pružiti odgovarajuću negu. Tokom praznika, svakodnevica postaje prijatnija, ali i dalje pod budnim okom pravosudnih policajaca.

"Zatvorenici tada imaju malo svečaniji meni: dobiju kolač i duže borave van ćelija, jer se svetlo ne gasi ranije. Ove godine Badnje veče bilo je u utorak, što je dan poseta, pa su mogli primiti najbliže," objasnio je Jelenko Krešo iz Sindikata pravosudnih policajaca.

Za Božić je na meniju ćurka s mlincima, dok za Novu godinu gospođa Anita Malnar, koja ima 30 godina iskustva u zatvorskoj kuhinji, priprema sarmu.

"Zatvorenici najviše vole da jedu meso koje dolazi iz našeg sistema, iz zatvora koji ga uzgajaju. Takođe, vole i slatkiše koje dostavljaju naši dobavljači," istakla je.

Kao u restoranu, zatvorenici mogu naručiti i posebna jela uz doplatu. U kuhinji rade i neki zatvorenici, kojima je Anita šefica.

"Oni su različiti. Ja se prilagođavam njima, a onda se oni prilagođavaju meni. Svako ima svoj profil. Naravno, moram da imam dozu strogoće, dozu dobrote. Ponekad se nasmejem, ponekad budem stroga, a nekad i viknem," ispričala je.

Na raspolaganju su im i prodavnica, kao i biblioteka sa 5.500 naslova. Najviše se čitaju kriminalistički romani, a posebno su popularne religijske knjige i psihološka literatura koja pomaže zatvorenicima da prebrode teške trenutke. Blagdani su često posebno teški, što povećava frustraciju među zatvorenicima, ali i pritisak na pravosudne policajce.

"Oprez mora biti apsolutno 100 odsto u svakom trenutku. Nema opuštanja jer vas to može dovesti u opasnost – i vas i zatvorenika. Svi mi brinemo o njihovoj sigurnosti. Ako niste potpuno posvećeni, nećete predvideti potencijalni napad na sebe ili među zatvorenicima, a to može imati ozbiljne posledice," objasnio je Krešo.

(Telegraf.rs / Dnevnik.hr)