Novinarka našla studentski oglas, upala u Hebrangovu 16: "Lezbo šou i Hrvatice su na ceni, za 3 dana 4.000€ "

- Vibrator šou? To ti je ustvari samozadovoljavanje ispred mušterije - neopterećen je konobar Borna dok mi opisuje studentski posao za koji sam se izgleda prijavila.

"Sve je počelo nekoliko dana pre. Na stranicama Student-servisa Zagreb našla sam oglas kojim se traže animatori/ice u noćnom klubu. Kako mi je jedan student obznanio ko je ustvari poslodavac, odnosno da je reč o oglašavanju studentskog posla u striptiz baru, odlučila sam situaciju detaljnije ispitati. Nisam ni slutila kuda će me to odvesti..."

Preporučujemo

Ovo u svojoj ispovesti svedoči novinarka Jutarnjeg lista, koja se prijavila se na sumnjiv oglas preko Student servisa.

"Sedim za šankom u zagrebačkom noćnom klubu Rocco, okružena s četiri gole Kolumbijke u podrumu Hebrangove 16, i čekam poziv menadžera bara. Ovde sam na razgovoru, došla sam na razgovor za studentski posao kao animator. U oglasu objavljenom na sajtu Student servisa Zagreb stoji: odmah počnite sa radom, satnica 20€ plus propisana povećanja. Sve mi je jasnije da je istina malo drugačija. Poslala sam mejl sa pitanjem šta je potrebno da se prijavim za posao, na adresu navedenu u oglasu. I zaista, za kratko vreme, neki Ivan odgovara: 'Pozdrav, razgovor od pon-sub 21:00, striptiz klub Rocco, Ul. Andrije Hebranga 16, lp. Prolaz u Ulici Andrije Hebranga 16 obeležen je velikim svetlećim natpisom u maniru porno šika – crnom pozadinom sa crvenim slovima koji vertikalno ispisuju XXX, iznad kojih je ime Roko. Na drugoj strani ulice, koliko vidim, je takmičenje - Noćni klub Kiss, upečatljiv zbog vizuelnog izgleda žene na šanku. Na kraju prolaza su bela zaključana vrata sa kamerom iznad njih. Ja zvonim. Vrata otvara mlad momak, konobar (nazovimo ga Borna) koji će me voditi kroz proces zapošljavanja. Kako kaže, gazda i gazdarica, inače par, on Slovenac, ona Ukrajinka, trenutno su u Sloveniji, gde imaju još dva ovakva kluba.

Foto: Tanjug/AP

Silazimo niz stepenice prekriveni mekim tepihom, Borna deluje učtivo i srdačno. Prolazi pored nas devojka obučena u crni čipkani veš, sa tangama i sa veoma visokim štiklama. Ona mi se smeši. Izgleda sićušno čak i u tim velikim štiklama, očigledno nije sa ovih prostora, egzotična je za naše pojmove. Ona je jedna od pet Kolumbijki koje tamo rade.

Ispod stepenica levo su toaleti, ispred je prostor gde je devojka otišla, a Borna i ja smo skrenuli desno u sam klub koji trenutno nema nijednu mušteriju. On je otišao iza šanka, a ja sam seo na barsku stolicu ispred njega. Prostor nije veliki, lokal je zapravo na nekoliko kvadrata, da tako kažem, predvorje iza kojeg se nalazi prostor u kome se odvija sva radnja. Preko ramena skeniram sobu iza, sa strane su kauči, izgleda da se oko svakog može navući zavesa. Na početku te sobe je bar, ali ga još ne vidim. Kasnije ću, na Borninu preporuku, bolje upoznati prostor.

- Ovde sam zbog oglasa za studentski posao animatora - kažem mu, gledajući ga kako stoji skrštenih ruku ispod alkoholnih pića okačenih sa plafona i izgleda veoma zadovoljan poslom koji radi.

- Pa dok se gazda ne javi, mogu otprilike da vam objasnim - kaže i pokazuje na jasno obeležene, zastakljene bele cenovnike okačene na zidu pored lokala. Na tri su prikazane cene pića i nargila, a jedna je posvećena cenama usluga zaposlenih.

- Do ponoći se radi po studentskoj satnici, posle ponoći procentualno. Ova prva dva poena su 50% vaše zarade, druga 25%. Dakle, pet minuta plesa na šipki je 30 evra, što znači da je vaše 15 evra. Svi bakšiši idu vama, naravno, objasnio mi je Borna tako jednostavno, kao da govori koliko mleka ide u makijato.

Foto: Tanjug/AP

Pored mene za šankom sedi ista devojka koju sam ranije sreo. Ima dugu ravnu kosu, tetovaže i tamnoputa je. Podigla je noge na stolicu, privukla ih k sebi i zagrlila kolena. Nije govorila, tako sklupčana da je delovala čežnjivo. Ostale tri su došle slično obučene, polugole, pete danas nema, rekao mi je Borna. Ostale su izgledale bolje raspoložene, kikoćući se. Njih dve su bile veoma slične, one su sestre, a to mi je objasnio Borna, koji je odlično upućen u ovaj mikrosvet u podrumu Hebrangove 16. I sam je student, i tamo radi četiri meseca.

- Dobro, a šta je ovo Vibrator šou? – Pitao sam za drugu stavku na cenovniku za koju „izvođač“ dobija 50% od navedenih 60€.

- To je zapravo samozadovoljavanje vibratorom pred mušterijama - odgovorio je Borna, neopterećen onim što je na meniju.

- Lesbo show?

- Radiš to sa drugom devojkom, pa se zapravo j,,,. A to je 25% zarade svake osobe.

Na cenovniku su prikazane cene i drugih usluga, neke traju pola sata, neke sat, razlika je u tome je li "animatorica" u toplessu ili potpuno gola, je li s klijentom jedna ili dvije, a retko su tri, kaže moj rečiti sugovornik, on to još nije doživeo.

Uz neke usluge u cenu od 380 ili 600 € uključeni su nargila i skupo vino. Ali Borna mi ne da da se brinem, dobiju se dve čaše, tako da i ja mogu piti.

Vodi me do separea gde se taj tip usluga sprovodi, prolazimo kroz praznu prostoriju, pored šipke za striptiz na početku, nekih sedam metara dalje tri malo veća bež kauča poredana su u oblik slova C s obe strane bočnih zidova. Privatnost separea zagarantirana je debelom zavesom.

- Što bude ako klijent želi da nas napastovuje, postoji li tu neko obezbeđenje?

- Ja sam obezbeđenje - odgovara ne tako krupan Borna - a vikendom smo tu nas dvojica konobara, moj prijatelj i ja. Prijatelj je također student.

- A šta ako nam neko ponudi seks?

- Ne, ne, devojke su za to znale dobijati penale. To nije dopušteno. E sad, što se radi u privatno vreme, ja to ne znam.

- Smeju li se gosti samozadovoljavati?

- To smeju.

Foto: ATA Images

Ponovno smo se našli za šankom, Borna pokušava dobiti šeficu na mobilni, a ja se trudim da razgovaram s Kolumbijkom koja i dalje sedi stisnuto na barskoj stolici. Činila se postiđeno, pokušavala je da razume što je pitam i posle par "no, no English" zovnula kolegicu, jednu od dveju sestara koja je pevala "Despasito" uz muziku na zvučniku.

"Good money, five months", jedine informacije koje sam od nje uspela da dobijem.

- Ne govore ti one engleski, došle su tu preko agencije za zapošljavanje - u razgovor se uključio Borna nakon neuspjelog poziva.

- A zašto tražite cure preko studentskog ugovora?

- Hrvatice su tražena roba - pragmatično će mladi konobar - ali studentice koje ovamo dođu obično misle da će biti na ulazu, hostese ili nešto. Međutim, kada saznaju o čemu se radi, onda odu.

Konačno ju je nazvala njena šefica Julija, Borna mi je posle kraćeg razgovora predao svoj mobilni telefon. Poziv je na WhatsApp-u, na sličici na sredini ekrana je slika plave žene duge prave kose, debelo našminkane.

Ima jak ukrajinski akcenat, za mene je ljubazna, moglo bi se reći i razumevanje. Objašnjavam joj da volim da plešem i da nemam para, ali da bih radije prvi put videla kako to izgleda. Ona će biti tamo u subotu, onda mogu da dođem, nema problema - ne moram da igram ili bilo šta drugo, platiću po studentskoj satnici.

Moram da obučem nešto seksi, on kaže reč koju ne razumem, pa skrati priču i kaže samo da pogledam devojke oko sebe. Objašnjava mi da u studentskom oglasu ne može da navede o čemu se tačno radi, ali da za tri radna dana nedeljno mogu da zaradim 4.000 evra. Zahvaljujem se i razgovor se završava.

Prva mušterija ulazi u klub sa jasnim ciljem, ne pozdravlja nikoga, odlazi u prostoriju iza. Devojka iskoči iz poze i krene za njim. Borna mi kaže da odem da vidim kako to izgleda, sad ona pleše na šipki. Pretpostavljam da je to trajna narudžba od mušterije, sve izgleda pohabano.

Ustajem i idem ona dva koraka do početka te sobe. Devojka spretno pleše, čovek mirno sedi na kauču levo. Objašnjavam da ne znam tako da plešem, Borna me teši da se sve može naučiti, kako sve vežbaju kad nema nikoga.

Devojka se vrlo brzo vraća, donosi tri novčanice od 20 evra i kaže „dva stola“. Borna uredno otkucava nalog u kasu, ona se vraća nazad. Naivno pitam zašto dva stola ako je on jedan, moj povremeni vodič mi objašnjava da je reč o dva plesa.

Već je kasno, obaveštavam o svom odlasku. Devojke šarmantno mašu, Borna me prati do izlaza.

- Hoćeš da se vratiš?

- Moram da prespavam sve ovo.

Odlazim sa olakšanjem što mogu samo tako da zatvorim ta vrata, nadajući se da i druge devojke mogu da urade isto u bilo kom trenutku.

Pojavilo se mnogo pitanja. Za početak, zašto Studentski centar u Zagrebu već duže vreme daje prostor za oglas ovog poslodavca i zašto dozvoljava legalno plaćanje naknade za ovu vrstu delatnosti? Da li je moguće da nijedna studentkinja nije prijavila šta joj je ponuđeno?, pita se u ispovesti novinarka, koja je kontaktirala nadležne i naišla na oprečna mišljenja o granici ovog "posla" koji se nudi mladim devojkama.

(Telegraf.rs / Jutarnji list)