Ivica i Ozrenka usvojili 3 dece: Niko od 80 parova ih nije hteo zbog bolesti, oni im pokazali šta je ljubav

Kada su pre 13 godina odlučili da usvoje dete, Ozrenka i Ivica Barbarić, supružnici iz Mostara, ni u najluđim snovima nisu mogli da zamisle da će danas imati troje dece.

Tako je ovaj bračni par Riti, Joni i Mili pružio toplo porodično gnezdo, roditeljsku ljubav, pažnju i zdrave temelje za njihovu budućnost.

Preporučujemo

S druge strane, neisrcpna je ljubav koju dobijaju od svojih mališana. Svo troje dece dobili su, iz tri, praktično, različita postupka usvajanja, a Mila im je stigla gotovo nenadano kada su bili u procesu za hraniteljstvo za dete s posebnim potrebama.

Budući da su već imali Ritu i Jonu, rečeno im je da hraniteljstvo, ipak, nije za njih, ali za svega nekoliko dana stigao im je poziv s pitanjem žele li još jednu devojčicu, što su punog srca prihvatili.

Brojni izazovi

"Imamo dve devojčice i dečaka, koji su se odlično uklopili i odlično funkcionišu", kaže Ozrenka za "Dnevni avaz" i dodaje da su onog trenutka kada su saznali da ne mogu da imaju decu doneli odluku o usvajanju.

Izazovima usvajanja nisu se opterećivali, premda Ozrenka opisuje da taj put nije nimalo jednostavan. Od slanja afirmativnog pisma, i to svim centrima za socijalni rad u BiH, brojnih poziva, navođenja da im nisu bitni pol, dob, nacionalnost, kao ni to ima li dete neke zdravstvene urođene ili druge tegobe, oni su imali svoj cilj i verovali su da će se ostvariti kao roditelji.

Tako im se i posrećilo da su nakon samo četiri meseca kontaktirani za devojčicu koja je prevremeno rođena i koja je bila u inkubatoru.

"Te 2012. godine niko nije bio zainteresovan za nju. Kada su nas zvali, bila je na respiratoru i borili su joj se, realno, za život. Lekari su imali sumnju i na Daunov sindrom. Danas je Rita sedmi razred, odlična učenica, osvojila je, drugu nagradu na Federalnom takmičenju u svojoj kategoriji iz klavira. Slično je bilo i za našeg dečaka Jonu. Od 80 parova niko se nije javio, a iznosili su nam da ima srčanu manu i slično. On je danas jedno šestogodišnje čudo od deteta, dok Mila, koja će imati sedam godina i koja donedavno nije znala ni reč da izgovori, sada čita i piše, vrlo je otvorena i dominantnog karaktera, tako da nekad stvarno vredi rizikovati", govori za "Avaz" Ozrenka Barbarić.

Rascepkan sistem

Ona i suprug su do sada, s više od 100 parova koji su potencijalni usvojitelji razgovarali i delili im savete. Sistem je, s jedne strane, kaže, krut i rascepkan, a s druge, veći broj parova postavlja uslove.

"Ni biološki roditelji ne mogu da biraju pol niti znaju hoće li se dete roditi zdravo. Ima onih koji kažu da žele dete do tri godine. Ako se nađe dete koje ima tri godine i dva meseca, onda vas niko neće pozvati. Ili ih ima koji neće romsku decu. Zašto sami sebe isključujete", ističe Ozrenka Barbarić.

Ukazuje i na brojne manjkavosti sistema, jer, kako navodi, svaki centar ima svoju autonomiju i mišljenja je da nema jedinstvenog postupka.

"Neophodna je centralizacija u ovoj priči, više nadzora i kontrole. Ne postoji ni jedinstven registar potencijalnih usvojitelja, kao ni kategorizacija. S druge strane, u celom postupku se, čini mi se, nekako gleda najviše na materijalnu situiranost, a to ne bi trebala biti ključna odrednica. Nažalost, stoga, mnogi parovi čekaju i po deset godina. Takođe, mnogi parovi lako zastanu nad svim našim nelogičnostima, umesto da za sve pitaju" objašnjava ona.

Najbitnija karika su, kaže, centri za socijalni rad. Neretko se te ustanove odlučuju na pokretanje oduzimanja roditeljskog staranja. Nikome, kaže, nije cilj oduzeti dete od bioloških roditelja, ali ako je ono u sistemu godinama, zbog čega im se onda, pita se, uskraćuje mogućnost normalnog života.

(Telegraf.rs)