Medvedi haraju, decu ne puštaju samu napolje: Dramatična situacija u Crnoj Gori, bilo i teško povređenih

Gde god meštani krenu van sela, čak i kroz selo, prva životinja koju vide je medved. Ima ih na teritoriji Pive toliko da je postala maltene svakodnevica da ih neko, posebno čobani i planinari, sretne. Pre desetak dana je na prostoru od kilometar i po vazdušne linije, u selu Stabna, viđeno sedam medveda.

To je Vijestima rekao predsednik Lovačkog društva "Bajo Pivljanin" iz Plužina Vlatko Joković.

Preporučujemo

Upravo u tom rejonu u selu Stubica, u nedelju, 24. novembra medved je napao lovca i rendžera Parka prirode (PP) "Piva" Miljana Grubača (44) i naneo mu teške povrede. Tim lekara koji su u Kliničkom centru operisali Grubača, kazao je da se sa tako intenzivnim povredama od divlje zveri do sada nisu susretali. Grubač se oporavlja na VMA u Beogradu, a lovci pitaju nadležne da li je vreme da reaguju jer "medvedi se pojavljuju na svakom koraku po pivskim selima" i više nisu sigurni ne samo stoka, voćke, pčelinjaci, već i ljudi.

"Medvedi su toliko štete napravili, da je to teško pobrojati. Gotovo je nemoguće sačuvati stoku, voćnjake, pčelinjake. Već je uveliko postao opasnost i po ljude. Više deca ne smeju da bez odraslih povedu stoku na ispašu, jer se plaše da ne sretnu medveda. Previše je medveda na ovolikoj teritoriji i krajnje je vreme da reaguju nadležni, stručnjaci, nevladine organizacije. Mora se naći način da se broj mrkog medveda u Pivi smanji, a oni će najbolje znati koji je to način, da li sanitarni odstrel ili uspavljivanje i prebacivanje na terene gde ih nema", kaže Joković.

Susreti čoveka i medveda nisu gotovo svakodnevica samo u Pivi. Slična je situacija, kažu lovci i meštani, i u nikšićkoj opštini, u Goliji, Banjanima, Župi, Dragovoljićima...

Sramno likovanje zbog teških povreda nadzornika Miljana

"Miljan je nadzornik u Parku prirode 'Piva'. Poslove zaštite prirode i ostale radne zadatke obavlja besprekorno i profesionalno i važi za fizički najsposobnijeg nadzornika, što je po prirodi posla veoma važno, a verovatno i za jednog od najsposobnijih Pivljana. Odgovoran je radnik u svakom smislu, i za njegov radni angažman imamo samo reči hvale. Porodičan je čovek, otac četvoro dece. Igrom slučaja, upravo Miljan, čiji je profesionalni angažman zaštita prirode, prilikom lova napadnut od medveda i zadobio je teške povrede, što je u skorijoj istoriji nezapamćen slučaj u Pivi, a verovatno i šire. Zgroženi smo količinom malicioznih komentara na ovu katastrofu koje Miljan ni kao radnik, ni kao lovac, ni kao čovek nije zaslužio, uzimajući u obzir prirodu povreda koje je Miljan zadobio i okolnosti u kojima se ova nesreća dogodila", kaže za Vijesti direktor PP "Piva" Ivan Doderović.

Meštane Pive gotovo je jednako pogodila vest o težini Grubačevih povreda, kao i komentari koji su se nakon toga mogli pročitati na raznim portalima i po društvenim mrežama, gde su pojedinci "branili" medveda, a "napadali" rendžera.

"Prirodu čuva onaj što je stalno u njoj, a ne onaj koji je pretvara u beton da bi u njemu živeo. Miljan je odneo više sena, kukuruza, soli u prirodu, nego što su pojedinci i pojedine nevladine organizacije videli u životu. Kada je prošle godine bilo razmatranje da li će se dozvoliti odstrel medveda, Miljan je govorio da nikad na medveda ne bi pucao, pa sve i da dozvole. Ovi što štite medveda su u Podgorici, na betonu, njima je sigurno, a ovom narodu po selima je jednako kao da je ratno stanje, kad ne sme mirno izaći ispred kuće", kaže Đorđije Bajagić, lovac koji je prvi stigao do povređenog Grubača.

Podseća da su tog dana lovci otišli u lov na divlje svinje, kao i da je Miljan sve obavestio da je sreo mečku i dvoje mečića da ih lovci ne bi greškom ubili.

"Medved je izdaleka osetio Miljana i privlačio mu se da mu preseče putanju. Kad mu se Miljan dovoljno približio, medved je s boka skočio na njega i sami Bog zna koliko je trajala ta borba. Puška je nađena zakočena. Miljan nije uspeo da odreaguje. Video sam kako pojedini kažu 'ne idite u stanište medveda'. Onda bi svi morali bežati u gradove, jer je na selu svako dvorište medvedovo stanište. Svi znaju da je naše lovište, zajedno sa Parkom prirode, najbogatije po fondu divljači, što dovoljno govori koliko su Miljan i njegove kolege profesionalni u svom poslu", ističe Bajagić.

Ljudi na prvom mestu

Doderović je kazao da bi "bez obzira na sve druge prioritete, zdravlje i dobrobit ljudi uvek bi trebalo biti na prvom mestu".

"Park prirode 'Piva' radi na poslovima upravljanja zaštićenim područjem i zaštite prirode, pa time i medveda, i apelujemo i na lovce i na stanovništvo da poštuju zakonske odredbe koje se tiču zaštite prirode i divljači. Nadamo se da će donosioci odluka na višim nivoima na neki način pronaći model kako bi se slične pojave sprečile", poručio je direktor PP "Piva".

Da bi što hitnije Miljanu Grubaču bila ukazana medicinska pomoć i tako mu spasili život, zajedno su delovali svi – lovci, pripadnici plužinske Službe zaštite i spasavanja i hitne pomoći, lekari u Kliničkom centru...

"Oko 13 časova, služba hitne medicinske pomoći je pozvana od strane komandira Službe zaštite i spasavanja opštine Plužine, Mirka Cicmila, koji nam je rekao da se u selu Stubica dogodio napad medveda na lovca i da se radi o teškoj povredi. Odmah smo krenuli na lice mesta. Dolaskom u Stubicu, s obzirom na nepristupačnost terena, krenuli smo peške u susret povređenom koga su sa mesta napada nosili pripadnici Službe zaštite i spasavanja i članovi lovačkog društva”, kaže lekarka Ljubica Todorović.

"Kod povređenog lovca smo zatekli tešku povredu glave, krvarenje i vitalne parametre koji ukazuju na preteće stanje šoka. Otpočeli smo sa merama zbrinjavanja unesrećenog, zaustavljanje krvarenja, sprečavanje stanja šoka zbog povrede koja je bila životno ugrožavajuća. Nakon toga, povređenog lovca smo transportovali kolima hitne medinske pomoći do Plužina, gde smo tokom čekanja dolaska helikoptera nastavili sa pružanjem medicinske pomoći u cilju stabilizovanja vitalnih parametara pacijenta", objašnjava Todorović.

Prihranjivanje u blizini kuća nije dobra mera

U Planu gazdovanja mrkim medvedom, koji je u julu usvojila Vlada, navedeno je da je u Crnoj Gori zabeležen trend blagog porasta populacije.

"U Crnoj Gori u poslednjih 20 godina nije bilo planskog korišćenja, odnosno odstrela mrkog medveda... Analizirajući dostavljena brojna stanja ove vrste divljači, od strane korisnika lovišta u poslednjih 10 godina može se konstatovati blago pozitivan trend rasta populacije. Razlog tome vidimo u činjenici da u proteklom periodu nije bilo odstrela ove vrste divljači", navedeno je.

Prisustvo mrkog medveda u Crnoj Gori registrovano je u 26 lovišta, a istraživanja su pokazala da Crna Gora ima stabilnu populaciju mrkog medveda, sa veoma dobrim protokom gena.

"Potvrđeno je da su sukobi između ljudi i mrkih medveda i dalje velika pretnja očuvanju vrste, te je stoga potrebno sistemski ulagati napore da se reše ovi izazovi zaštite, kao što su nedostatak razumevanja socio-ekonomske i ekološke uloge medveda ili preterane procene rizika od napada medveda. Medvedi izbegavaju kuće i naselja, osim kada im je tamo dostupna hrana. Nakon što više puta pronađu hranu u blizini kuća, medvedi povežu ljude i hranu, nastave posećivati neselja u potrazi za hranom i postaju problematični. Ovo upućuje na zaključak da prihranjivanje medveda nije delotvorna mera za sprečavanje štete. Takođe, zaključak je da je najvažnija preventivna mera kontrolisanje ljudskih izvora hrane, zajedno sa intervencijama za uklanjanje problematičnih jedinki, u skladu sa Protokolom interventnog tima", navodi se u Planu gazdovanja mrkim medvedom.

(Telegraf.rs)