Strani radnici u Hrvatskoj nakon napada: "Želimo bolji život, a tuku nas i kradu, vređaju zbog jezika"

Samo u novembru u Zagrebu je bilo osam napada na strane radnike, u Splitu veoma brutalnih. Nakon toga strani radnici su za hrvatske medije progovorili o tome kako se ljudi ophode prema njima, kako žive i koliko zarađuju, kao i da li uče hrvatski.

- Došli smo iz daleka, ne radi zabave, već zato što smo morali trbuhom za kruhom, a nije nam lako. Porodice smo ostavili daleko iza sebe, ovde živimo u zajednicama sa potpuno nepoznatim ljudima, u stanovima i kućama koje su pretrpane, nemamo nikakvu privatnost. Veliki deo plate šaljemo kući, zato radimo do sada. A onda dolazimo na posao gde nas mušterije često vređaju - kažu, pod uslovom anonimnosti, strani radnici.

Preporučujemo

- Vređaju nas jer ne govorimo hrvatski. Nije im dovoljno da razumemo njihove naredbe na hrvatskom, da znamo da izgovaramo cene na hrvatskom, da znamo da kažemo: "Hvala", "Molim" i slično, ne, neki namerno provociraju i uznemiravaju nas. Kažu nam na engleskom da se vratimo kući, veoma su nepristojni. Pitaju nas zašto radimo ovde, ako ne govorimo hrvatski, a namerno nas ponižavaju - kažu i dodaju da uče hrvatski, te da se stvarno trude.

Sagovornici 24sata.hr napominju da im je teško, ali da se trude i žele da se uklope.

- One mušterije koje nas provociraju idu na turističko putovanje u neku državu, pa normalno komuniciraju sa konobarima i prodavcima na engleskom, ali neće to sa nama, već viču na nas. Da li smo mi krivi? I Hrvati idu na rad u inostranstvo, koji jezik tamo govore, ako ne engleski, bar u početku - ogorčeni su strani radnici.

S druge strane, dodaju, ima i mnogo divnih ljudi koji su ljubazni i fini prema njima.

- Radimo pošteno i jako nam je žao što postoje pojedinci koji nas mrze i žele nam zlo. Trebalo bi da pokušaju da shvate zašto smo ovde, zašto smo u celoj EU - kaže Simon Lama, predsednik hrvatskog ogranka Nerezidentnog nepalskog udruženja, o sramnim napadima na strane radnike u Splitu pre nedelju dana.

Desetak radnika iz različitih zemalja reklo je pod kojim uslovima i za koju platu radi u Hrvatskoj. Velika većina njih, ima pravo na odmor samo svake druge godine. Zatim odlaze na godišnji odmor u trajanju od nešto više od 40 dana. Poslodavac im plaća i povratnu kartu. Što se tiče smeštaja, za njih je besplatan, što je i ugovoreno sa poslodavcem, ali često jednu sobu u stanu ili kući dele četiri, pet, pa i osam ljudi.

- Mi primamo minimalac, ali nam poslodavac u zajedničkom smeštaju plaća kiriju i režije, plaćen nam je i topli obrok, oko 65 evra mesečno, kao i mesečni iznos za javni prevoz, kažu radnici. Minimalna zarada je 840 evra bruto. Struja, voda, grejanje, sve režije su plaćene, ali nemamo mnogo privatnosti jer nas ima dosta u stanovima - kažu radnici.

Prema izveštaju Kancelarije ombudsmana Tene Šimonović Ajnvalter, strani radnici im se najviše žale jer nisu primali platu ili su plaćeni manje od dogovorenog; jer im je isplaćivan deo plate ili su bili primorani da rade prekovremeno bez prava na dnevni i nedeljni odmor; jer im nije pružena pomoć nakon povrede na radu; jer moraju da obavljaju poslove koji nisu u ugovoru o radu, a uz sve to poslodavci im prete otkazom i oduzimanjem pasoša ukoliko budu insistirali na svojim pravima.

"Predajte svoj pasoš"

Na primer, jedan poslodavac je posle sezone zamolio konobaricu da mu očisti kuću i čuva decu. Poslodavac je Indijcu rekao da mora da preda pasoš ako želi da dobije platu. Uzbekistanac se više puta povredio na radnom mestu, ali mu pomoć nikada nije stigla, a nije prijavio slučaj policiji jer se plašio posledica.

Od stranih radnika se može čuti da ne prijavljuju neprijatne situacije kod poslodavaca ili kupaca, da nije bilo većih posledica, jer bi im samo "zakomplikovali život". Mnogi ne žele ni da pričaju o ovim neprijatnim situacijama, čak i anonimno, samo odmahuju rukom. "Sve je u redu", odgovaraju na pitanje šta su do sada neprijatno doživeli, ne žele da pričaju o tome, plaše se i ponavljaju: "Dobro nam je ovde".

Strani radnici dolaze u Hrvatsku, piše 24sata.hr, jer je deo EU, a cele porodice se udružuju da bi neki član mogao da dođe ovde. Plaćaju i šest, sedam hiljada evra, pa se porodica zadužuje uz velike kamate, a onda član koji ode u svet otplaćuje kredit i šalje dodatnu pomoć.

Pokrenuta anketa među stranim taksistima

Sociolozi Ivan Perkov i Nikola Švenda sprovode istraživanje među stranim radnicima - taksistima i dostavljačima. Kažu da pokušavaju da upoznaju te ljude.

- Istraživanje je osetljivo i obimno, još traje, pa ne smemo da otkrivamo sve detalje. Uglavnom su to mladići od 20 do 35 godina, koji su ovde došli da pobegnu od siromaštva Nepala i Indije. Teško žive, puno rade, mnogo su platili da dođu u Hrvatsku i često su prevareni. Značajan deo zarađenog novca šalju porodicama sa kojima su u stalnom kontaktu. Oni uglavnom nemaju društveni život, a često žive i jedu u nedostojanstvenim uslovima. Ipak, Hrvatska i Hrvati se najčešće izražavaju pozitivno - napominje doc.dr.sc. Perkov sa Fakulteta hrvatskih studija u Zagrebu.

- Ne čudi nas nepoverenje i nezadovoljstvo lokalnog stanovništva, oportunizam politike, pohlepa posrednika, nesposobnost stranih radnika. Sve su to posledice sistematskog zanemarivanja naučnih saznanja i stručnih procena, koje su na sve ovo već duže vreme upozoravale. Najveću društvenu odgovornost snose oni koji imaju najveću društvenu moć - vladajuće elite - napominje sociolog.

Komentarišući napade u Splitu na strane radnike, on odgovara da su oni "odraz ekstremne vrednosne dezorijentacije i sociopatskih sklonosti uglavnom mladih ljudi koji su ih počinili".

- Ostavimo tu priču institucijama i pričamo o uzrocima, koji su slojeviti i elitama neprijatni. Društvena promocija nelegalnih aktivnosti, primitivizam i korupcija stvorili su društveni okvir iz kojeg sve više odlaze visokoobrazovani mladi ljudi sa svojim porodicama, što uz demografski slom stvara sve veće "rupe" na tržištu rada. Relativno povoljna globalna ekonomska situacija doprinosi tome da lokalno stanovništvo sve više odbija da radi na slabo plaćenim poslovima, što dovodi do sve veće potrebe za stranim radnicima iz geografski i kulturno udaljenih zemalja - napominje Perkov.

Proces se, kaže, odvija stihijski, vode ga posredničke agencije, a ne država, što stvara "zapaljivu mešavinu opravdanog nezadovoljstva lokalnog stanovništva, nespremnog na brze promene i istovremenog nezadovoljstva stranih radnika, ali i nespremnog na brze promene koji ne žele da žive ispod granice dostojanstva".

Dr. sc. Margareta Gregurović, viša naučna saradnica Instituta za istraživanje migracija u Zagrebu, otkriva da rezultati socioloških i socijalno-psiholoških istraživanja povezuju napade na strane radnike u različitim kontekstima.

- Oni pre svega ukazuju na koncept percepcije pretnje, koji se takođe pokazao nešto izraženiji u našem istraživanju. To znači da dominantna (etnička) grupa izražava negativne stavove i predrasude prema drugoj grupi ako oseća da bi mogla da izgubi svoju društvenu, ekonomsku ili političku moć - kaže naučnica.

- Pritom se stavovi, a ponekad i nasilničko ponašanje koje iz toga proizilazi, manifestuju kao iskustva simboličke ili realne pretnje, koja pre svega ugrožavaju kulturni identitet i ekonomsku stabilnost zemlje domaćina. Drugim rečima, realne pretnje su one za koje se smatra da ugrožavaju fizičko i materijalno blagostanje, ekonomsku i političku moć pripadnika sopstvene grupe, dok se simboličke pretnje odnose pre svega na pitanja različitih vrednosti i normi i kulturnih specifičnosti koje članovi svoje grupe percipiraju u odnosu na druge članove druge grupe - kaže Gregurović.

Razlozi za napade, dodaje, mogu se dovesti u vezu sa izloženošću različitoj političkoj retorici i medijskim prikazima imigranata, koji su u Hrvatskoj često negativni, sa podsticanjem nacionalizma i ksenofobije, kao i sa isticanjem razlika između "nas" i "njih" koji dovode do stvaranja nepoverenja i straha.

- Hrvatskoj je potrebna migracijska i integracijska politika/strategija koja bi uključivala programe podizanja svesti javnosti o pitanjima imigracije stranaca u Hrvatsku. Ovaj program bi trebao biti osmišljen na način da pruža tačne, konkretne i pravovremene informacije o strancima koji dolaze u Hrvatsku. Budući da se velika većina građana o strancima informiše iz javnih medija i s društvenih mreža, važno je da se kroz ove kanale primeri dobre prakse i integracije stranaca približe lokalnom gledištu, informišu o njihovoj kulturi i običajima u kako bismo sprečili razvoj predrasuda i diskriminacije iz koje se onda razvijaju i nasilja i fizičkih napada kojima smo sve češći - zaključuje Gregurović.

(Telegraf.rs/24sata.hr)