Nemačka želi da u Hrvatsku deportuje 16.000 migranata, prvi avioni već sleteli: Koga to vraćaju na Balkan?

Sa minhenskog aerodroma Franc Jozef Štraus je 13. novembra, u smeru jugoistoka, poleteo jedan čarter avion - odredište Zagreb. Na listi putnika bilo je 15 imena. Radilo se o državljanima Sirije, Avganistana, Turske, Jordana i Irana. Među njima je i bila i jedna osoba koja je u Bavarskoj pravosnažno osuđena zbog "višestrukog ilegalnog ulaska" u Saveznu Republiku Nemačku, piše Deutsche Welle.

Pod budnim okom nemačkih policajaca u Zagreb je tako, samo tim letom, prebačeno 15 ljudi koje su vlasti Savezne Republike vratile u Hrvatsku u skladu s Uredbom Dablin III.

Preporučujemo

Tom Uredbom se definiše da je za nekog konkretnog tražioca azila nadležna ona zemlja članica Evropske unije u kojoj je ta osoba prvi put stupila na tlo EU, odnosno tamo gde je i prvi put bila registrovana.

Let iz Minhena za Zagreb nije bio tajan. Bavarske vlasti su o njemu obavestile javnost pismenim saopštenjem. Baš kao što su objavile informacije i o drugim "merama povratka” – na primer u Rumuniju, Gruziju, Albaniju, Moldaviju, Severnu Makedoniju, Srbiju...

Sredinom juna (13.6.2024.) je jedan takav "Dablin-let" organizovan i iz Štutgarta. Tada je zvanično potvrđeno kako je on bio "krcat". U Zagreb je njime, između ostalog, prebačena i jedna osoba protiv koje je u Bavarskoj bio pokrenut istražni postupak zbog sumnje u ekstremističko delovanje. Taj strani državljanin je pravo iz istražnog zatvora bio prebačen na aerodrom u Štutgartu, pa vraćen u Republiku Hrvatsku.

Nemačke vlasti ubuduće žele da povećaju broj takvih letova prema inostranim destinacijama, ne samo prema Hrvatskoj. Savezna Republika želi, naime, da pojača tempo proterivanja osoba koje nemaju pravo na zaštitu. Nemci su u 2023. u skladu s Dablinom III hteli da deportuju 74.622 osobe u druge zemlje EU.

Najviše zahteva za preuzimanjem tražilaca azila Nemci su u prošloj godini poslali Hrvatskoj (16.704) i Italiji (15.749) – u većini slučajeva još uvek bez uspeha. Iako su doduše druge zemlje EU pristale na preuzimanje oko 55.000 tih "Dablin-slučajeva", u celoj 2023. iz Nemačke je u njih deportovano samo 5.053 ljudi, potvrdila je Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF).

U prvoj polovini 2024. Nemačka je, prema navodima BAMF-a, drugim članicama EU poslala zahteve za prihvat oko 40.000 migranata. U 25.000 slučajeva one su pristale na prihvat tih osoba. U praksi je u prva dva kvartala tekuće godine deportovano samo oko 3.500 osoba.

Italija ne prihvata migrante

Italija se generalno protivi prihvatu osoba deportovanih iz Nemačke, a Rim očigledno ne želi da menja taj kurs do stupanja na snagu novog Pakta EU o migracijama i azilu 2026. Njegov cilj je bolja zaštita (često) previše propusnih spoljnih granica Unije.

Hrvatske vlasti su po tom pitanju očito kooperativnije od italijanskih, piše Jutarnji. O povratku azilanata u Hrvatsku je u nekoliko navrata bavarski ministar unutrašnjih poslova Joakim Herman (CSU) razgovarao sa svojim hrvatskim kolegom Davorom Božinovićem (HDZ).

Na sastanku u Minhenu 29. avgusta ove godine njih dvojica su se tako složili kako je potreban "zaokret po pitanju ilegalnih migracija". Izrazili su tada zabrinutost oko migracionih kretanja na takozvanoj "Balkanskoj ruti", a Herman je pozdravio "dosledne hrvatske napore oko osiguranja vanjske granice EU".

U tom doslednom obezbeđenju šengenske granice, hrvatska policija je, kako dokumentuju različiti međunarodni akteri u više navrata, praktikovala i nezakonita potiskivanja, odnosno nasilno gurala te migrante koji su preko granice u pravcu Bosne i Hercegovine na neregularan način (a ne preko službenih graničnih punktova) zakoračili na tlo Republike Hrvatske.

Jedna od tema na susretu Hermana i Božinovića ovog leta bile su i deportacije na temelju Uredbe Dablin III. Bavarski šef policije najavio je tada "intenziviranje saradnje", a pod utiskom stravičnog napada u Solingenu (koji se dogodio samo nekoliko dana ranije) pozvao i saveznu vladu da optimizuje praksu deportacije odbijenih tražilaca azila – i u druge zemlje EU, ali i zemlje poput Avganistana ili Sirije.

Što kažu podaci iz Bavarske?

DW je upravo na primeru Bavarske, prve savezne zemlje na "udaru" s tzv. Balkanske rute, istražio koliko se odbijenih azilanata i drugih osoba bez prava boravka u toj saveznoj zemlji zaista vrati u Hrvatsku. Radi se o relativno malom broju ljudi.

Na upit, iz Bavarske službe za azil i povratak migranata je potvrđeno da su između 1. januara 2023. i 30. septembra 2024. Bavarci realizovali ukupno pet čarter-letova u smeru Hrvatske (dva leta u 2023, tri leta u 2024. godini) – pritom je iz Bavarske u Hrvatsku prebačena ukupno 21 osoba (2023: 10, 2024: 11). Na spomenutim letovima nisu bili samo odbijeni tražioci azila i osobe bez regulisane dozvole boravka s područja Bavarske, već i iz nekih drugih saveznih zemalja.

Na području Bavarske se, po podacima od 31. oktobra ove godine, nalazilo ukupno 25.646 osoba koje su iz raznih razloga već trebale da napuste tu saveznu zemlju. Među njima je i 460 državljana Republike Hrvatske – radi se na primer o osobama koje su pravosnažno osuđene na zatvorsku kaznu ili članovima kriminalnih organizacija.

S obzirom na relativno mali broj realizovanih deportacija i nepoštovanje Dablina III u praksi, savezni kancelar Olaf Šolc je već krajem prošle godine najavio ofanzivu po pitanju vraćanja azilanata koji su bili registrovani u drugim članicama EU i koji su svejedno na kraju nekako uspeli da dođu u Nemačku. Šolc je tada obećao "deportacije u velikom stilu".

Većina nemačkih građana je, kako su pokazale ankete, tražila radikalan zaokret u politici migracija i azila. A pod pritiskom jačanja desničarskih snaga, pre svega stranke AfD (Alternative za Nemačku), odnosno erozije poverenja građana u saveznu vladu, semafor-koalicija je tada najavljivala puno veći broj deportacija onih osoba koje ionako nisu imale pravo zaštite u Nemačkoj.

Jedan od tih ljudi je i 26-godišnji Isa Al H. Sirijski državljanin se trenutno nalazi u istražnom zatvoru, zbog sumnje da je 23. avgusta ove godine nožem ubio troje ljudi u gradu Solingenu na zapadu Nemačke. U islamistički motivisanom atentatu je osam osoba tada bilo povređeno. Isa H. zapravo nije smeo da bude u Nemačkoj. On je već prošle godine trebalo da bude prebačen u Bugarsku, takođe po osnovu Dablina III. Sofija je tada izrazila spremnost da ga preuzme, ali je deportacija propala jer nemačke vlasti nisu uspele da ga pronađu.

Isa H. je u Nemačku stigao krajem 2022, i podneo je zahtev za azil. Njegov zahtev uopšte nije bio obrađen, zato što Nemačka ionako nije bila nadležna za njega – već Bugarska. Nakon toga se mladi Sirijac radikalizovao: odgovornost za atentat u Solingenu je, naime, preuzela Islamska država.

Zakonska regulacija je u međuvremenu pooštrena, ali bez puno uspeha. U prvih devet meseci ove godine, skoro 62 % planiranih deportacija (u članice EU-a ili treće zemlje poput Avganistana) na kraju nije bilo realizovano. U celoj 2023. "propalo" je 65,6 posto deportacija. Prema navodima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, tokom 2023. iz Nemačke je deportovano ukupno 16.430 osoba (u zemlje EU ili treće zemlje).

Zašto deportacije ne uspevaju?

Jedan od najčešćih razloga za nesprovođenje deportacija je situacija u kojoj se pogođene osobe skrivaju od vlasti, zato što sudovi zabrane povratak u matičnu zemlju ili se let iz nekog razloga ne može sprovesti, na primer iz zdravstvenih razloga. U Nemačkoj po aktualnim podacima iz juna 2024. boravi 226.882 osoba sa statusom „ausreisepflichtig" – to su ljudi koji nemaju regulisanu dozvolu boravka i koji bi trebalo da napuste Nemačku. Najveći deo čine odbijeni tražioci azila – njih je 57 %, odnosno ukupno 128.355 osoba, piše Deutsche Welle.

(Telegraf.rs)