Hoće li Hrvatsku pogoditi najhladnija zima u 60 poslednjih godina? Naredne sedmice sneg, a u januaru...

Brojni hrvatski mediji u poslednje vreme su pisali o tome da se u toj zemlji očekuje najhladnija zima u poslednjih 65 godina. Za komentar tih navoda (ali i kako nastaju sezonske prognoze vremena), Slobodna Dalmacija obratila se poznatom bosansko-hercegovačkom meteorologu, koji je diplomu magistra nauka primenjene meterologije i klimatologije stekao na Univerzitetu u Ridingu, a koji je od jeseni na doktorskim studijama geofizike, uže polje klimatologija, na Univerzitetu u Lesteru.

Meterolog Nedim Sladić, publici u Bosni i Hercegovini veoma dobro poznat kao meteorolog Nove TV BiH, poznato je ime u evropskoj meteorologiji, čemu u prilog ide i činjenica da je izabrani član Kraljevskog meteorološkog društva Ujedinjenog Kraljevstva, naime, reč je o tituli kojom se malo ko može pohvaliti.

Preporučujemo

On je prvo odgovorio na pitanje kako se izrađuju dugoročne, sezonske prognoze vremena, te možete li "iz prve ruke" da podeliti svoja iskustva.

"Sezonske ili, kako se one još nazivaju, tromesečne prognoze vremena, prvenstveno služe svojoj svrsi u komunikaciji prema nadležnim vladinim telima, naročito kada su u pitanju nabavke energetskih resursa. Hladnije evropske zemlje, odnosno zemlje severne Evrope, pre početka svake zime žele da znaju očekuje li se hladnija/toplija ili uobičajena zima u odnosu na određeni referentni period, izražen u postocima", kaže on.

"Obično, taj referentni period (ili češće poznat pod pojmom klimatologija niza) nije ispod 30 godina, kako bi bio u skladu s propisima Svetske meteorološke organizacije, te se trenutno najčešće radi poređenje u odnosu na niz 1991-2020. Na osnovu trenutnih proračuna, kao i pore]enja iz prošlosti, izrađuju se planovi (engl. contingency planning) kako bi se na vreme procenila dovoljna količina energenta za zemlju, u slučaju da je signal sklon učestalijim hladnim talasima nego što je uobičajeno, budući da smo kroz prošlost imali više toplijih zima nego recimo u nizu 1961-1990", dodaje on.

"Leti se, pak, procenjuje koliko je električne energije potrebno za hlađenje, osobito ako postoji veća verovatnoća izuzetno toplog leta. Praktično, izvadite sve podatke iz seta modela, i s pretpostavkom da su podaci normalno distirbuirani, izračunate osnovnu statistiku kroz kategorizacije te se ona predstavi bazirana na nizu proračuna, češće zvane grupna prognoza unutar modela, ili ensemble."

"Ukoliko, primera radi, imamo 51 proračun unutar grupe, a njih 30 je izvan uobičajenog srednjaka i usmereno udesno, onda postoji oko 59% šansi da će ta sezona biti toplija u odnosu na srednju vrednost. Ponovo, primera radi, pretpostavimo da je ta srednja vrednost za period decembar-januar-februar, koju pokriva klimatološka zima oko 2 stepena Celzijusa. Sad govorimo da je ovih 59 posto šanse da će zima biti toplija od uobičajene srednje vrednosti (tj. ovih navedenih 2 Celzijusa na okviru tri meseca), a ostalih 41 posto će biti preraspodeljeno na ostale kategorije, bazirane na distribuciji. Tako dobijamo i vizuale u bojama."

Sladić je objasnio i koliko su sezonske prognoze pouzdane, kao i šta moramo znati o njima.

"Sezonska prognoza može biti dobar i obećavajući alat, no podrazumijeva širi pogled, najčešće od Azije preko Severne Amerike pa sve do Evrope, poznatije kao 'butterfly effect'. To uključuje pregled globalnih pokretača atmosfere, što zahteva dobro poznavanje fizikalnih osnova, razmene procesa između atmosfere i okeana i slično, a obično su vrlo složeni za objašnjavanje javnosti bez opipljivih analogija (koje iziskuju poseban tekst). Takođe, kao i na kraće staze, sezonske prognoze sklone su oscilacijama koje mogu "prigušiti“ signal iz meseca u mesec."

"Nijedna dugoročna prognoza nije savršena, ali može biti izuzetno korisna meteorolozima ako se 'između redova' pravilno primete i iščitaju stvari koje nas zanimaju. Slično kao u kratkoročnoj prognozi vremena, ali razlika je u tome što su signali u kratkoročnim prognozama snažniji, podržaniji i lakši za praćenje, jer su atmosferski sistemi već definisani i razvijeni."

"U sezonskoj prognozi postoji 'veo' koji prigušuje prognozirani signal, pa ga je najpre potrebno ukloniti kako bi se identifikovao svaki detalj koji je od interesa (poput slaganja slagalice koja, istini za volju, neće uvek dati tačan rezultat). Sezonska prognoza vremena obično otkriva šta je najverovatniji scenario koji će dominirati u 40 do 60 odsto slučajeva. Dakle, ovo možete shvatiti na način da, ako u sezoni imamo 90 dana, najmanje 36 do 54 dana biće u skladu s prognoziranom kategorijom koju model predviđa. Dakle, mesec do nešto više od mesec i po dana."

"Ne nužno u kontinuitetu, već najčešće u isprekidanim ili raštrkanim intervalima. Zato, ako kažemo da će zima biti toplija za 1 do 2 Celzijusa u odnosu na referentno razdoblje 1991-2020, to ne znači da će svih 90 dana biti topliji, već da će prosek za celi tromesečni period završiti s odstupanjem od 1 do 2 Celzijusa, kako bi se uklopio u model."

"Upravo zbog toga sezonska prognoza vremena nije ona kratkoročna prognoza vremena u kojoj možemo reći da će, na primer, 28. februara jutarnja temperatura biti -3 Celzijusa, a dnevna 2 stepena i da će toga dana padati sneg u Splitu. Nijedan meteorolog na svetu na današnji dan ne zna kakvo će vreme biti 28. februara 2025. To nije svrha sezonske prognoze."

Usledilo je pitanje o tome kakva će biti ova zima u Hrvatskoj, odnosno da li su mediji u pravu kada pišu da će biti najhladnija u poslednjih 60 godina.

"Ah, svake godine slušamo (čitamo) slične stvari... Na osnovu trenutnih proračuna prognostičkih modela, ali i odgovarajućim cirkulacijama (telekonekcije) signali (ponovo) teže u smeru toplije zime, u odnosu na višegodišnji prosek 1991.-2020, kad se u obzir uzmu sva tri meseca (decembar-januar-februar). Ipak, u odnosu na zimu 2023/2024, očekivanja su da bi ova zima ipak mogla biti malo svežija...", rekao je on.

"Nemoguće je precizirati tačno 'u datum' kad ćemo, povrh toplijeg razdoblja, imati i povremene prodore hladnijeg vazduha sa severa, jer to nije ni svrha sezonske prognoze vremena. Ukoliko bismo gledali pojedinačno, hladniji period je moguć u januaru, usled prognozirane anticiklonalne situacije koja može usloviti i dugotrajnije periode s temperaturnom inverzijom na kopnu, što bi modifikovalo temperature vazduha i učinilo ih 'veštački' nižim. Ljubiteljima zime na znanje, neće povremeni hladni prodori izostati ni ove zime, uostalom, kao i svake druge godine..."

Sladić je na kraju rekao kakvo se vreme naredne nedelje može očekivati u Hrvatskoj.

"Za razliku od sezonske prognoze, kratkoročna prognoza nudi više detalja. Već početkom sedmice (utorak) očekuje nas jačanje južine na prednjoj strani duboke doline i nagoveštava novu promenu vremena, koja će kulminirati sredinom iduće nedelje, kad očekujemo osetniji pad temperature vazduha i zahlađenje."

"Ono je povezano s izraženijim hladnim frontalnim sistemom koji će se premestiti sa severozapada Evrope, s kojim bi moglo biti i prvog ovosezonskog snega, ne samo u Lici i Gorskom Kotaru, bilo prolazno i u nižim kontinentalnim predelima Hrvatske. Sve, kako je spomenuto, kratko, jer čini se kako bi u ovom trenutku, iza 25. novembra, uticaj preuzeo Atlantik uz porast temperatura zraka, što podržavaju i određeni indeksi", zaključio je on.

(Telegraf.rs)