"Moj brat se popeo na krošnju drveta i odozgo gledao kako voda nosi kuću, komšije": Stravična sudbina čoveka

Šerif Hakalović spasao je živu glavu tako što se popeo na krošnju drveta i tako svedočio jezivoj sceni u kojoj nemilosrdna priroda odnosi sve - njegovu kuću, komšije, život u svakom smislu te reči. Splet okolnosti spasao ga je smrti, ali kako je mogao da se oseća posle čitave noći provedene u strepnji da li će mu snaga posustati i da li će i sam završiti u smrtonosnom vrtlogu.

Preporučujemo

Reklo bi se srećan kraj, ali teško da i jedna priča iz Buturović Polja može da se nazove srećnom.

Ovde je rečica postala monstruozna lavina koja je drobila domove, a od mnogih kuća ni temelji nisu ostali.

Sve ovo gledao je njegov brat koji svedoči o tragediji sela.

"Mogao sam samo da gledam. Šerif je bio na spratu kad je kuća počela da se ruši, skočio je u vodu i popeo se na 'tamića' i na lipu. Tu je bio do ujutro, nije mogao niko prići. Gledao je kako mu se kuća ruši", priča Meho Hakalović.

Kako kaže 11-12 kuća, kompletno naselje sravnjeno je sa zemljom.

"Bilo je tu dosta i dece", priča nam ovaj čovek.

Buturović Polje je sa okolinom jedno od najugroženijih mesta u Bosni i Hercegovini. Teško je bilo našim reporterima i da zamisle gde se nalazila kuća, gde je bila bašta, a gde put. Jednostavno, sve je pretvoreno u vododerinu, prepunu mulja, šiblja i kamenja, ostataka građe kuća iz celog sliva ove rečeice.

(Telegraf.rs)