"Balkanska ruta" i dalje aktivna, jedno posebno zabrinjava: "Ovo je postala ozbiljna sigurnosna pretnja"

U četiri privremeno-prihvatna centra, koja se nalaze u Kantonu Sarajeva i Unsko-sanskom kantonu nalaze 1.693 migranta, izjavio je direktor Službe za poslove sa strancima Žarko Laketa i dodaje da se u KS nalaze 1.168 migranata.

Prema njegovim rečima, u toku ove godine u četiri kampa je registrovano oko 18.000 migranata.

Preporučujemo

"Migracije nisu stale, i dalje je aktivna 'Balkanska ruta'. U poslednje vreme problem u segmentu migracija predstavlja sigurnost, koja je aktuelna, a to pokazuju i poslednji događaji iz KS. Migranti koji dolaze iz različitih zemalja, poput Avganistana, Sirije, Maroka i drugih, očito nisu u nekim dobrim odnosima i između njih dolazi do određenih nesuglasica, sukoba, pa se dešavaju i ubistva", naveo je Laketa u izjavi za sarajevski Avaz.

Dodaje da zabrinjava pojava određenih kriminalnih grupa među migrantima, a najčešće je tu reč o državljanima Avganistana.

"To su, nažalost, postale i oružane grupe, koje su se oružale na različite načine. Oni su se aktivnostima Srbije prema Mađarskoj i određenim operacijama, povukli iz Srbije i deo se povukao u Bosnu i Hercegovinu. Poenta je da se oni bave ilegalnim prebacivanjem migranata preko granica sve do Evropske unije. To je postao unosan posao i čim se radi o unosnom poslu i velikom novcu dolazi i do sukoba između tih grupacija, ali i dešavanja kao što su bila sada u Zvorniku (utapanje migranata) i Sarajevu, ali i u USK", ističe Laketa.

Naglašava da je to veliki problem, kao i da Agencija, ali i druge državne i entitetske institucije raspolažu tim informacijama i postupaju u skladu sa zakonom.

"Najveći problem za institucije predstavlja to što ne znaju pravi identitet tih osoba. Oni kad dođu u BiH izraze želju za azilom pod imenom i prezimenom koje oni prijave, mi ih kao takve registrujemo i onda oni imaju 15 dana od trenutka kada su izrazili želju za azilom kada su maltene slobodni s obzirom da su kampovi poluotvorenog tipa, oni se slobodno kreću po BiH. U tih 15 dana oni moraju da podnesu zahtev za azil, a onda posle toga oni ili napuste BiH ili tu ostaju duži period", kaže Laketa.

Ističe da su uspeli da identifikuju osumnjičene za nedavno ubistvo migranta u Sarajevu i prosledili informacije MUP-u KS. Reč je o državljanima Avganistana, a jedan je identifikovan još 2023. godine u kampu Lipa.

"Mislim da je ovo postala ozbiljna sigurnosna pretnja i da EU mora da preduzme nešto da pomognu zemlje koje su na migrantskoj ruti, kako bi se to sprečilo. Mi, kao i susedne zemlje, moramo pokušati da stavimo pod kontrolu granicu, odnosno da je nadziremo da ne bi ulazili u BiH i kretali se dalje", naveo je Laketa.

Kaže da je BiH čak i najuspešnija što se tiče postupka readmisije, odnosno povratka migranata u njihove zemlje.

"Da je to brojka bolja od regiona jeste, ali u odnosu na sam broj migranata to je totalno zanemarljivo. Problem predstavlja to što zemlje iz kojih dolaze, pogotovo Avganistan, ne žele da sarađuju po tom pitanju. Problem predstavlja i to što kada se uđe u postupak readmisije, njegova zemlja mu ne garantuje sigurnost nakon povratka. To je teško realizovati. Ukoliko naprave neko teško krivično delo oni moraju biti na izdržavanju kazne, vratiti se uz saglasnost dve države u njihovu zemlju", ističe Laketa.

Pojašnjava da migranti ne žele da ostanu u BiH, tretiraju je samo kao tranzitnu tržavu, a cilj im je EU.

(Telegraf.rs/Tanjug)