Jedinstvena korida na Balkanu: Takmiče se Srbi, Hrvati i muslimani, čiji je bik najjači

Selo Stričići na Manjači kod Banjaluke nadaleko je poznato kao rodno mesto velikog srpskog književnika Petra Kocića, ali već duže od pola veka ovo planinsko selo poznato je i po manifestaciji "Kocićev zbor" na kojoj, između ostalog, svoje rogove ukrštaju njaveći, najsnažniji i najljući bikovi iz tog kraja, ali i čitavog regiona.

Proplanci Manjače tada se pretvaraju u jedistvenu koridu u Evropi, a odmeravanje snaga krupnih grdosija okuplja na desetine hiljada ljudi.

Preporučujemo

Uzgoj bikova stoga je u ovom kraju već decenijama unazad pava tradicija, a domaćini ove životinje gledaju kao na člalnove porodice. Roki, Gavran, Rudonja, Maconja... kao zapete puške čekali su svojih pet minuta da pokažu svoju snagu i obraduju svoje gazde pobedom.

"Ovde bikove uzgajaju i mlađi i stariji. Imamo mladiće koji čak iz ljubavi prema svemu ovom gaje bika čak i u centru grada. To je tradicija koja se prenosi sa kolena na koleno i sudeću po broju mladih koji su takođe zaljubljenici u bikove i koridu, ova tradicija će još dugo trajati. Nije bitno da li je bik šaren, crn ili bilo koje druge boje, bitno je da dobro bode", rekao je za RINU Đurađ Kličković koji je u volovsku arenu stigao iz Ključa uzdajući se u svog Šaronju koji je ponos pašnjaga sa Međeg brda.

Za prestižnu nagradu "Jablan" nazvanu po biku iz Kocićeve pripovetke, nadmetalo se preko dvadeset rogonja, u samom finalu u teškoj kategoriji pobedu je odneo vo Gavran iz Kiseljaka, dok je u srednjoj kategoriji nagrada otišla u Mrkonjih Grad. Osim ponosa i apsolutne dominacije, domaćini čiji bikovi su pobednici dobili su i novčane nagrade.

"Ovo je manifestacija koja traje dugi niz godina i svake godine poseti je oko 50.000 ljudi. Tradicija koja se čuva i neguje, i događaj na koji su svi dobrodošli. I Srbi, i muslimani i Hrvati. Imamo takmičare iz svih zemalja bivše Jugoslavije i to je ono što nas zaista povezuje, taj duh zajedništva", rekao je Rade Božić organizator i predsednik MZ Stričići.

Osim borbe bikova Kocićev zbor poznat je i kao pravo opšte narodno veselje, šatre su pune ljudi koji iz osmehe igraju, pevaju i uživaju. Stariji meštani se prisećaju kako su nekada išli čak i preko dvadeset kilometara peške kako bi stigli u Stričiće i bili deo istorije koja se ispisuje skoro šest decenija.

(Telegraf.rs)