Teško da može gore od ovoga: Deni ima 16 dijagnoza, o njemu brine mama koja se razbolela, a država ih ignoriše
Tatjana Čvorig (59) iz Zagreba mama je teško bolesnog Denija (27) koji ima 16 dijagnoza. Tatjani treba pomoć jer se i sama razbolela, ali šalju je od šaltera do šaltera.
"Nisam mogla ustati iz kreveta. Bol u leđima bio je neizdrživ. Jedva sam skupila snagu, otišla kod lekara, dobila injekciju i odšepala do Centra za socijalnu zaštitu da im odnesem im doznake i otvorim bolovanje. Moje prvo bolovanje u poslednjih deset godina. Međutim, to se pretvorilo u noćnu moru", rekla je za 24sata.hr Tatjana Čvorig (59) iz zagrebačke Dubrave. Ona je majka to bolesnog sina Denija (27), koji je rođen s cerebralnom paralizom i tetraplegijom, a uz to ima još 14 dijagnoza.
"Epilepsija, teški oblik osteoporoze, skolioza... Operisan je ne znam koliko puta", nabraja Tatjana.
U prevodu, to znači da je Deni potpuno zavisan o tuđoj pomoći.
"Od hranjenja, kupanja, okretanja u krevetu, sve. On ne može uzeti čašu vode, pa čak ni popiti vodu kad mu dam čašu", kaže Tatjana.
Briga za bolesno dete
Deni se tek nešto malo služi levom rukom. Lišen je poslovne sposobnosti. Tatjana mu je staratelj. Cerebralna paraliza je dijagnoza koju Deni ima od rođenja. U dobi od četiri meseca krenuo je na Goljak. Tatjana je ubrzano učila kako da radi i vežba sa sinom. Da nije bila toliko uporna, ništa od onoga što Deni danas može, ističe, ne bi mogao. Već u najranijem detinjstvu svog sina ova hrabra, požrtvovna žena, umornog glasa i očiju, naučila je da joj sistem neće pružiti podršku. Teško joj je da do]e do svega što im treba, lekove i vitamine večito nadoplaćuje sama, kao i sva ortopedska pomagala... Teško je doći do rehabilitacija, jednom su joj rekli da će joj se javiti u roku od 36 meseci.
Tatjana do sada nije marila za bolest i za bol kad je ona bila u pitanju. Uvek bi stisnula zube i brinula o Deniju kao da je potpuno zdrava. Nije htela da ikada oseti da nešto radi površno. Ali godine brige za bolesno dete narušile su joj zdravlje i bolovanje joj je bilo neophodno.
"Gospođa u Centru pogledala je moje doznake i rekla: 'Što je to, zašto ste mi to doneli. To nije za nas'. Uputila me na neku drugu adresu iako sam bila sigurna da to treba da odnesem baš njima. Kasnije će se uspostaviti da sam bila u pravu", rekla je Tatjana.
Odmah je zatražila i pomoć od njih, rekavši im da prvi put u životu nije sposobna da brine za sina jer joj je bol prejak ovog puta. Tatjana tvrdi da je tad jedna od zaposlenih Centra otvorila Zakon i pročitala koja su njena prava u tom slučaju. Osim što je pisalo da se deca u takvim situacijama mogu smestiti u određenu ustanovu dok se roditelj leči, pomenuli su joj i pomoć gerontodomaćice.
"Znajući da adekvatne ustanove za našu decu nema, nego da ih u ovakvim slučajevima strpaju na tih nekoliko dana u starački dom čak i ako su maloletni ili pak u Bistru, nisam htela da pristanem na tu opciju. Odlučila sam se za pomoć gerontodomaćice. Mislila sam da mi može nešto skuvati i malo pomoći oko Denija", rekla je Tatjana.
Otišla je kući i odnela doznake. Dva dana niko joj se nije javio i poslala im je mejl. Tad je počelo beskonačno prepucavanje putem mejlova s Centrom za socijalnu zaštitu, kaže Tatjana, da bi već pred kraj bolovanja, koje je trajalo deset dana, od njih saznala da ima pravo na gerontodomaćicu, ali samo na dva sata nedeljno.
Jednokratna pomoć
"Na sreću da sam si sama platila negovateljicu jer sam znala da se ne moram previše nadati kad je pomoć države u pitanju", rekla je Tatjana.
Na kraju su je nazvali iz Centra rekavši joj da je došlo do zabune i da im ipak donese doznake. To je i učinila te ih usput pitala ko će joj refundirati novac koji je potrošila na negovateljicu. Savetovali su joj da traži jednokratnu novčanu pomoć, na šta Tatjana nije pristala tražeći da joj se omogući zakonsko pravo na bolovanje.
Podsećanja radi, kako piše 24sata.hr, u sličnoj se situaciji u oktobru prošle godine našla Marica Mikulić, potpredsednica udruženja Sjena. Nakon medijskog istupa primila je dopis svog matičnog Centra za socijalnu zaštitu u Slavonskom Brodu u kojem je obaveštavaju da joj se odobrava jednokratna naknada od 3.500 kuna kako bi platila pomoć za brigu nad sinom Antom (5), dečakom s najvećim stepenom invaliditeta, dok je ona na bolovanju.
Dopis joj je stigao desetak dana nakon što je već zatvorila bolovanje. Kad je na početku bolovanja donela Centru doznake i tražila pomoć, pre svega finansijsku kojom bi podmirila platu osobe koju je našla kako bi joj pomogla u brizi o detetu, samo su slegali ramenima i poslali je kući da se bolesna nastavi brinuti o detetu. Rešenje su našli tek nakon njenog medijskog istupa.
Upit o slučaju Tatjana Čvorig i njenog teško bolesnog sina Denija portal 24sata.hr poslao je Hrvatskom zavodu za socijalnu zaštitu.
"O postupanju prema korisniku i porodici ne možemo iznositi detalje radi poštovanja prava na privatnost, tajnost i zaštitu ličnih podataka", odgovorili u iz Hrvatskog zavoda za socijalnu zaštitu. U odgovoru koji su poslali ponavlja da po zakonu dete roditelja negovatelja može ostvariti pravo na uslugu smeštaja u trajanju od najviše 60 dana tokom jedne kalendarske godine, ako je roditelj negovatelj privremeno nesposoban. Odnosno da mogu dobiti jednokratnu naknadu ako ne mogu podmiriti osnovne životne potrebe.
(Telegraf.rs)
Video: Air Serbia Airbus A319
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.