Petar 30 godina istražuje Jadran, njegova zapažanja će vas šokirati: "Uskoro će morati da nose rukavice"

Petar Kružić jedan je od najboljih očevidaca dramatičnih promena koje su se dešavale na Jadranskom moru u poslednje tri decenije. Svakog leta i jeseni biolog Petar Kružić postaje svojevrsni podvodni detektiv na Jadranu.

Poslednje tri nedelje roni u Nacionalnom parku Mljet, dok su septembar i oktobar rezervisani za Park prirode Telašćica i Kornati. Iako se prvenstveno bavi praćenjem korala i koraligene zajednice, prati i brojne druge vrste u Jadranu. Ponekad detektuje i "neželjene goste" kao što je tropska riba lava.

Preporučujemo

- To je nešto što se očekivalo, da je riba došla iz Crvenog mora, pojavila se duž obala Izraela i kasnije Turske. Na Kipru riba lav ponekad predstavlja 50 odsto ulova u ribarskoj mreži, pa je bilo za očekivati da će, s obzirom na struju mora, doći do Jadrana. Ove godine najsevernije nalazište lava nalazi se u Parku prirode Telašćica, na ostrvu Mali Garmenjak. Pronašli smo ga na dva mesta u Nacionalnom parku Mljet, na jednom mestu bio je jedan pojedinac, a na drugom dva - rekao je Petar Kružić, redovni profesor Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu.

- Riba lav je opasna, ali ne za kupače jer će retko doći u plitko more, obično je na dubinama od pet do 15 metara. Ona može biti opasna za ronioce ako je ne vide, ali obično pobegne od njih. Najopasniji je za ribolovce, koji će u bliskoj budućnosti verovatno morati da nose rukavice da se ne bi uboli jer ima jači otrov od našeg flastera. Ali problem je u tome što je lav veoma proždrljiva riba, brzo raste i brzo se razmnožava. Endemske babice i glavonošci, koji su važni za Jadran, sada bi mogli biti na udaru jer je riba lav snažan grabljivac. Nismo je ubili, jer kada su nacionalni parkovi u pitanju, morate da prođete kroz Ministarstvo: moguće je da će biti akcije čišćenja, ali to je obično džabe. Ulazak tropskih vrsta dešava se jer se Jadran zagreva. I to nas sve više čeka u budućnosti - naglasio je Kružić.

- Sada primećujemo promene u dubljim delovima mora, koje su prvo primetili Francuzi i Španci, a potom i Italijani. Često se govorilo da je zapadni deo Mediterana mnogo bogatiji biodiverzitetom od istočnog, ali to nije tačno: tamo je bilo mnogo više istraživanja jer imaju velike institute i mnogo naučnika. Galopiramo posle tih istraživanja, posebno u dubljim delovima mora. Ono što se tamo desilo dešava se i ovde. Tako sada imamo i delimičan mortalitet populacija gorgonija na Jadranu zbog visokih temperatura mora - kaže Kružić.

Porast temperature ugrožava sve organizme u moru

On ističe da temperaturu mora na površini merimo više od 100 godina, ali podaci o temperaturi mora na većim dubinama dostupni su tek poslednjih 20-30 godina.

- Ako se osvrnem na poslednjih 20 godina, bilo je izuzetno vrućih godina i to je uticalo na temperaturu mora. Ove godine imali smo jak toplotni talas u julu, a najviša temperatura na Jadranu izmerena je kod Dubrovnika. Međutim, krajem jula bilo je i oluja i maestrala, koji su dosta izmešali more tako da se ohladilo sa 29 na 24 stepena. To mešanje mora trajalo je oko dve nedelje. Čim je oluja prestala, more je počelo da se zagreva. Sada se more ponovo zagrejalo, čak i ako ima naznaka da će se narednih dana zbog nevremena ponovo ohladiti - rekao je Kružić.

On naglašava da porast temperature na Jadranu ugrožava sve organizme koji su navikli da žive na temperaturama i do 27 stepeni.

- Kada je previše toplo, riba ide dublje u hladniji deo. Korali, sunđeri, briofiti ili slabo pokretni organizmi poput morskih ježeva ne mogu da pobegnu, što rezultira masovnom smrtnošću koja je prisutna u Jadranu kao i širom Sredozemnog mora. A smeđa alga Cistoseira, koja je bila jedna od najčešćih algi na Jadranu, sada polako nestaje zbog visokih temperatura i zagađenja. Ugrožena je i alga Acetabularia - objasnio je Kružić.

Posebno ga brine procvat mora jer sve više organske materije dolazi u Jadran zbog prenagrađivanja duž obale i kanalizacije za koje ne postoje odgovarajući prečistači.

- Najveći deo odlazi u more i ove godine imamo veoma izraženo cvetanje mora. Na severnom Jadranu more je cvetalo ne samo u proleće kao i obično, već praktično celo leto, počelo je da opada tek pre nekoliko dana. Sada ta sluz, koju proizvode alge, posle nekog vremena pada na dno i bakterije je razgrađuju, pa sesilni organizmi često stradaju zbog nedostatka kiseonika (anoksije) na dnu, koji bakterije troše prilikom razgradnje sluzi. Cvetanje mora nekada je zbog reke Po bilo ograničeno na severni Jadran, retko se dešavalo drugde, a sada je počelo zbog viška organskih materija (kanalizacija i turizam) širom naše jadranske obale. Takođe je izražen porast bentoskih algi i dijatomeja koje pokrivaju veliki deo morskog dna duž jadranske obale do 20 metara dubine. Sve je to veliki problem za morska staništa - upozorio je Petar Kružić.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)