U julu je u Hrvatskoj bilo 150.000 turista manje nego prošle godine: "Nije čudno, sok 5 evra, sladoled 3,5"

Hrvatski Jadran posetilo je u julu 144.879 turista manje nego prošle godine, prema podacima Hrvatske turističke zajednice. Što se tiče noćenja, beleži se 117.941 noćenje manje.

Manje je dolazaka u svim delovima zemlje osim u Dubrovačko-neretvanskoj županiji. Kad je reč o noćenjima, u plusu su Istra, Splitsko-dalmatinska i Dubrovačko-neretvanska županija. Šta je uzrok takvog pada? Razlozi su višestruki, ali može se izdvojiti nekoliko faktora koji su doveli do toga.

Preporučujemo

Na Jadranu je manje gostiju i zato što ima manje turista iz Nemačke zbog tamošnjeg privrednog pada. U julu ove godine došlo je 635.370 nemačkih turista, a lani je ta brojka iznosila 688.776.

To je 53.406 gostiju manje ovog jula, što je trećina julske "rupe". U segmentu noćenja ove godine beleži se njih 4.850.454, dok je lani ostvareno 5.084.117 noćenja.

Spomenimo i da je jun, barem što se tiče nemačkih turista, zabeležio značajan pad. Prema Državnom zavodu za statistiku, turisti iz Nemačke ostvarili su 19.4 posto manje dolazaka i čak 32.1 posto manje noćenja nego u junu 2023. godine.

Snažan rast cena

Ipak, kriza na nemačkom tržištu tek je jedan argument koji može dati odgovor na pitanje zbog čega je došlo skoro 145.000 turista manje samo u julu. U svim raspravama o padu broja turista u jeku sezone spominje se drastičan rast cena.

U komentarima na prvi ovbjavljeni tekst ljudi pišu da to nije čudno jer pašticada košta 30 evra, koca-kola 5 evra, kuglica sladoleda 3.50 evra, pivo 7 evra...

O poskupljenju govore i službeni ekonomski podaci. Potrošačke cene u Hrvatskoj bile su u julu 2.2 posto veće u odnosu na isti mesec lane, dok su cene restorana i hotela na godišnjem nivou porasle za 9.5 posto.

Što se tiče zadnje tri godine, apartmani, hoteli, restorani i kafići u Hrvatskoj zabeležili su rekordno visok rast cena u samo tri godine, ukupno između 45 i 80 posto. To je daleko najveći rast u turističkim državama EU i šire.

Index je istražio koliko košta letovanje od sedam dana, odnosno šest noćenja, za četvoročlanu porodicu. U Rovinju bi takva porodica na smeštaj u hotelu, jedan obrok dnevno u restoranu i kuglicu sladoleda potrošila 3.797 evra. Jeftinije će proći u apartmanu s iznosom od oko 1.500 evra.

Pinezić: Očekivanja oko cena su bila previsoka

Je li sve to uticalo na ovakvu sezonu? Nedo Pinezić, vlasnik firme za konsalting u turizmu Quanarius, kaže da zbog inflacije kupovna moć turista opada, a istovremeno dolazi do povećanja cena usluga.

"Lančano je povezano jedno s drugim, bez obzira o tome o kojoj se usluzi radi. Ako poskupljuju komunalne usluge, energenti i putarina, dižu se porezi, rastu cene u maloprodaji. A i očekivanja su bila nerealna. Temeljila su se na uspesima postkovid sezone, a to je bila anomalija. Moram da kažem da se pitanje povećanja cena u javnom prostoru potenciralo i od stručnih ljudi. Bila je ona priča da je bolje manje turista, a da su pritom veće cene. Sve to dovelo je do ovoga da se ljudi ohrabre. Zato imamo rezultat takav kakav imamo", objasnio je.

Pitamo ga može li se onda kolokvijalno reći da je pohlepa jedan od uzroka manjeg broja gostiju.

"Ne bih se usudio reći da se radi o pohlepi, nego o previsokim očekivanjima, na neki način zagovaralo se to podizanje cena, govorilo se da moramo biti skupa, elitna destinacija. Očekivalo se da ćemo postati destinacija za goste dubokog džepa. Ne možemo upirati prstom ni u koga, ali kolektivno smo se doveli u zabludu i visoka očekivanja su bila nesrazmerna s realnošću", objasnio je Pinezić.

Ostale mediteranske destinacije su se prilagodile

Ističe da se sve to moglo očekivati dotaknuvši se upravo gostiju iz Nemačke.

"Ovi rezultati su ipak očekivani, dogodila se znatna promena u odnosu na prošlu, a tiče se ekonomske situacije na tržištima iz kojih gosti dolaze kod nas. Naši najčešći gosti su naše komšije i komšije tih komšija, njih je zahvatila dosta jaka kriza kroz prikrivenu inflaciju. To se posebno odnosi na Nemačku, ali i Italiju, delimično Austriju. S tih smo tržišta beležili najveći pad", objasnio je.

Što se tiče ostalih argumenata o slabijem špicu sezone, svakako treba spomenuti i druge mediteranske destinacije.

"U konkurentskim zemljama se definitivno više vodi računa o aktualnom trenutku, prate stanja na bazi tromesečja, vode se razne analize. Jednostavno se tržište drugačije osluškuje. Tako je u konkurentskim zemljama došlo do korekcije cena. Kod nas te reakcije nema.

Španija je reagovala dobro, videli smo povoljne rezultate koje imaju. Vidimo da je Grčka reagovala, tu je i Albanija, koja godinama vodi uspešnu kampanju upravo na osnovu povoljnih cena. Dok konkurentske zemlje stavljaju cenu u kontekst vremena u kojem žive, mi to ne radimo. Rekao bih da smo doživeli limit", objasnio je.

I Evro je razlog

Pitali smo ga i da li je Evropsko prvenstvo u fudbalu uticalo na nešto lošiji jul.

"Jeste. I to je razlog, a ovde se opet dotičemo Nemačke, gde je prvenstvo organizovano i gde je uz sve troškove pala kupovna moć. Iako je Evro uticao na to da deo publike ne putuje baš u julu, rekao bih da je to samo deo ukupnog mozaika, ovo što smo prethodno spomenuli je puno dublje i važnije jer će nas sva ta pitanja čekati i dogodine", rekao je Pinezić.

Turisti su disperziraniji na celu godinu

Kao još jedan mogući uzrok lošijeg jula istaknimo i to što su turistički dolasci u zadnje vreme disperziraniji na celu godinu, što i jeste krajnji cilj, koji su godinama isticali hrvatski turistički radnici.

Prema pokazateljima Hrvatske turističke zajednice, ukupno je u prvih sedam meseci ove godine došlo tri posto više gostiju nego u istim mesecima prošle godine. Radi se o gotovo 12 miliona turista, a ostvarili su jedan posto više noćenja, odnosno 54.7 miliona.

Ministar: Predsezona je bila bolja

Ovaj podatak jasno pokazuje da je turistička godina u Hrvatskoj bolja od prošlogodišnje i da su gosti drugačije raspoređeni. Značajna je izjava ministra turizma Tončija Glavine.

"Turistička predsezona je bila bolja, što potvrđuje da idemo u smeru da postanemo celogodišnja turistička destinacija. Imamo informacije da će i postsezona biti dobra i taj rast treba tražiti u predsezoni i postsezoni, a nikako u ovom vremenu jer mi za to više nemamo mesta niti pridonosimo razvoju turizma. Te brojke bi trebale biti na ovim novoima gde su sada, a čak i da padnu, to ne bi bilo loše", rekao je.

(Telegraf.rs / Index.hr)